Nova iskra

И кад сам већ поглавушио, јавља ми се и последња жеља, да осећам крај себе, иа крилу, продаио месо, разголићеност и оно разблудно запахивање; обузме ме дивл>а жеља да паднем, утонем у неповрат, сасвим, грлећи страсно та укочена купљена тела, да паднем арезрев најире себе. НЕКА УВЕК БУДЕ СУНЦА Осећам да ми тело још дрхти од топлих страсних загрљаја, да сваки мишић трепери као ваздух над усијаном земљом. Губим се у огромној маси која ни за чим вишим не тежи, и јасно видим, како ми се мушки рад, кога ради сам и саздан, губи у дал^ини, у неком лудом, непознатом бескрају, који не знам ни ја ни моја околина, тамо где гуши, дави. Изгубио сам појам о узвишеном. Пао сам. Оно што је мост, мени је циљ. Не, ја нећу ништа да знам, ја сам све заборавио, а нећу живот мисли, снова, идеја. Почињем бивати свестан тога, да од мене неће ништа бити, да сам једна најобичнија трунка прашине коју множиле виших газе, појмим да ћу вазда остати доле, мали, чак и издигнут другима.... И није ме стид сама себе, јер су таквим животом живеле хиљаде, јер њим живе и живеће, јер сам сам изабрао свој положај. Сањам о дугим пољупцима који уливају снаге и узимају последњу трунку те исте моћи, ја сањам о вечно кружној размени снаге, о пољупцу до у бескрај... Нећу да мислим. Свршено је. Остаћу бедник. Нико ме неће знати, јер и сам ја губим појам о свом бићу. Успомене већ полу избледеле губе се, садашњост не волим, будућност нећу имати. Свет ће задржати облик који је имао за мога вековања... А ја ћу, незнан, бити дубоко у земљи. 0, нека буду сунчани дани, када се листић приклапа листићу, када тице изјављују бесмртну љубав, и када липа мири. Нека буду топли дани да загреју мртво срце; нека буду дани светли као осмејак нељубљене жене, мили као невинашце, дани мирних сеновитих вода, да усреће оживело срце. Нека увек буде сунца, оно ће ми бити место кандила, и осветљаваће моју плочу: умро је незапажен... Нека увек буде сунца! Новак Животи+;.

? Била је ноћ ружа. На Ваптем недру и око нас тако су опојно мирисале. А кад нас је несташни мај засуо златним зовиним прахом и по

Вапшм чивитастим коврџама, као меко кадиФено паперје, расуо екруњене јасминове цветиће, мени се учинило да сам Вас још једном срео. Топла, ружична ноћ је бнла. У врбаку је ћутала тама, а по крововима на мекој маховини одмарала се жута месечина, топла и лака ко Саломини велови. Високо блисташе месец једар и румен, у врбама је дремала река и стари мост пјано и дремљиво се клатио у зеленим сенкама јаблана. Ви сте причали. И док ја у Ваше осећаје, очаран као у бајки, утапах сву своју душу Ваш благи поглед нежно ме миловаше, Ваш тајанствени поглед, непојмљив и пун чежње кб ова млада, раскошна ноћ. Како сте топло ћеретали! Како сте дивни били!... Кроз бисерне Вам зубе струјаше недопевана песма љубављу умивене душе, и ја осећах како ме све више плаве неоскврњени осећаји једне болне и нетакпуте младости. Како сте дивни били! Како сте весело ћеретали!.. А мени се у тим узвишеним тренутима ипак чинило да неко иза нас плаче повест Ваших дана. И чудна слутња љуто ми пекла душу пјану од бола, радости, среће. Можда се сећате, можда не. Можда су врбе лице умивале, можда јецале бисерне капи росе... * Затим је дошао дан, и опет ноћ. Још једна и остале. Још један зрачан дан и сетна ноћ. А кад је поново свануло, Ви сте под кишом врелих сунчаних зрака казали збогом себи и свима. А после: без бола, без уздаха пођосмо својим путевима. Остало знате... * Данас је друго. Туђи смо и далеко. Вољаје постала робом по старим глупим законима, срце комора за излипше, већ употребљене ствари. Али ја ћу Вас још једном срести. Можда на месечини, можда не. Но Мај већ неће бити. Можда у августовско подне, кад зрели плодови пуцају под врелим пољупцем нагог сунца. Ја ћу Вас још једном срести, лепа жено, но тада ће ми се чинити да Вас први пут сретам. Ваше љиљанасто чело златиће озбиљност дана, а зреле усне, слатке и суве као презрело трешњево зрневље, причаће о побраним плодовима. Да л' ћете ме се и тада сетити? Да ли ће и тада неко јецати иза нас, или ће пресићена страст кроз раскидане опрљене руже и Ваше косе пригушено певати химне богу'пролазности и промене ? Жив. Девечерски.