Nova iskra

— 255 —

так преглед економских прилика у целој Црној Гори за 1910. годину. Извештај је подељен у осам одељака: 1. Општи положај, 2. Пољопривреда, 3. Индустрија, 4. Трговииа, 5. Увоз, 6. Извоз, 7. Иапомене и савети и 8. Саобраћај. Консул пре свега констатује, да је саобраћај новог слободног Барског пристаништа с унутрашњошћу земл>е знатно порастао као што се иојачала и транзитна трговина за Сев. Албанију. То, и повећање бродарског саобраћаја по Скадарском Блату, допринели су знатно подизању народног благостања у тим крајевима, а као носледица овога ојачала је куповна снага народа. На пењање увоза утицали су и нови трговински уговори Црне Горе са Немачком, Грчком и Турском. Зајам од 6 милиона круна, који је закључен у Лондону, употребљен је за одужење једног ранијег дуга и за подизање државних зграда. Поред никленог новца искован је сребрн од 1, 2 и 5 перпера, и златан од 10, 20 и 100 перпера. Економска година била је уопште повољна и ако у пољопривреди није било напретка. Житна жетва била је добра и квалитативно и квантитативно. Највише се обделава кукуруз, па пшеиица и јечам. И ако је жетвени принос био добар ипак није могао да подмнри домаћу потрошњу. Кромпир који игра важну улогу у народној исхрани, имао је слаб род. И ако се воћарству не поклања нарочита пажња, ипак је берба лимунова и поморанџи била добра. У винодељству се опажа мали напредак Подигнуто је неколико винограда с амерпчком лозом, а за поправку домаће врсте увезено је из Угарске око 260.000 чокота за последње две године. Ма да држава даје премије за справљање вина, оно ипак није добро. Берба је била слаба, те је појачан увоз талијанских слабих вина. Маслине су рђаво понеле. Стога им је цена била висока и није било извоза уља. За справљање болзих врста уља држава даје премије. Берба дуваиа подмирила је земал>ске потребе, али га није било за извоз. Монопол пма ^една талијанска конзорција. Принос у 1910. год. цени се на 260 1. Откуппа цена била је 75 п. д. за 1 кгр. Сточарство је неразвијено. Стока живи често иод небом. Нема довољно зимске хране, ни стоке за запат. Али како је месо важна народна храна, то је промет на главним земаљским сточним пијацама, у Подгорици и Никшићу, био живљи. У земљи је продато око 6.500 комада рогате марве. Извоза готово иије било. Међу сточарскпм гранама најнапредније је овчарство. Вуна је осредње каквоће и има добру прођу. Овце се извозе у Италију. Индустрије готово нема. У Никшићу постоји пивара, која производи годишње до 900 ћ1. пива. Црногорско индустријско удружење намерава да подигне још једну с капиталом од 200.000 перпера, која ће моћи ироизводпти 20.000 Ш. годишње.

У землш су свега 2 парна млина' и једна примитивна стругара, Разноврсне предмете свакодневне потребе израђују занатлије. Златни везови и метални ков домаће су израђевине, али се материјал за њих добавља из иностранства, Индустрија зејтина не показује квалитативио иикакав напредак. Она се обавља у маломе, али на много места. Заостаци, употребљиви за Фабрикацнју сапуна, извозе се у Италију. Влада тежи да подигне индустрију увођењем страних капитала и давањем концесија и повластица. Новосаграђено, слободно, Барско пристанипгге и железница, подигнута од њега до Вир Пазара на Скадарском Блату, изазвали су живљи развитак црногорског трговинског саобраћаја. Због неуговорног стања с Аустро-Угарском промењени су трговински и кредитни односи Црне Горе на штету аустро - угарске трговине и индустрије, а у корист Италије. Талијанско друштво 8оше1а соттегс1а1е сГО.пеп(;е има у Бару свој Филијал и ступило је у непосредие пословне везе с цриогорским трговцима. Пошто му је уступљено једино велико стовариште у реону нристаништа, као и сав слободан простор испред њега, оно је у сгању да, с робом овде наслаганом, води велику трговину готово без конкуренције. Главни су предмети, које друштво држи на стоваришту: брашно, петролеум, шећер, ка <Ј >а, жито и грађевинарско дрво. Трговачки је биланс Црне Горе пасиван према проценама о спољашњој трговини, пошто статистички подацп о њој још нису објављени од 1908. год. на овамо. Вредност увоза достигла је 1910. год. 7 - 5 милиона Кг., и то иреко Бара увезено је 5.800 1. робе у вредности од 3.7 мил. Кг. Због неуговорног стања с Аустро - Угарском знатно се оснажила талијанска и немачка конкуренција. Талијанска нарочито стога, нгго је у рукама њихових друштава грађење и експлоатација Барског пристаништа и железница од Бара до Вир-Пазара. Конзул затим говори о каквоћи, количини и вредности појединих увозних предмета у 1910. год. сравњујући све то са стањем у 1909. год. Даље, излаже извоз преко Бара и Уциња, и даје савете о трговачком пословању и кредитним односима у Црној Гори, па прелази на саобраћај. Железничка пруга Бар — Вир-Пазар, дуга 42 км., уског је колосека. Саобраћај између ВирПазара и Ријеке и Плавнице (на Скадарском Блату) с једне, и између тих места и Скадра у Албанији с друге стране, обавља се свакодневном паробродском вожњом по језеру, која је уведена тек 1910. год. Даљи пак транспорт путника и робе од Плавнице за Подгорицу, највеће земаљско тржиште, обавља се колима, али ће их ускоро заменити железница. — Приходи од железница и лађа и субвенција за отправљање талијанске поште припадају за 60 година