Nova iskra

— 272 —

32. КРАЉЕВИЋ МАРКО И ХАНЏИЈА (из Левча) Неки сељак ручао био, код неког ханџије, два кувана јајета и парче хлеба, па није имао паре ручак да плати. Ханџија га чекао за тај дуг пуних десет година, па кад овај ни дотле није хтео да му плати, он отиде на тужбу код краља Марка: »Честити краљу, снаго и славо наша! Ево дошао сам код тебе на жалбу. Један сељак из мога места појео ми, пре десет година, у моме хану, два кувана јајета и парче хлеба, па ми то још није платио. Оштетио ме много, оглобио ме тешко. Јер, честити краљу, славо и снаго наша, од та два јајета, добио бих две кокошке. Оне би носиле јаја, па би разлегле и излегле пилиће. Ти би пилићи порасли велики, па би такође носили јаја, разлегли се и извели мале пилиће... Рачунао сам нешто с мојом женом, па сам израчунао, да бих за прошлих десет година добили од та два јајета 10 товара блага. Толико би се узело пара за јаја и кокошке. Молим те да ми овај дуг наплатиш од сељака...® Краљевић Марко је лепо саслушао ханџију, обећао му помоћ и отпустио га. За тим је позвао к себи све своје дворане и велике старешине, па им целу ствар испричао и тражио од њих мишљење. „Ми мислимо да је ханџија у праву и да треба тај дуг сељак да му плати«, — одговоре старешине и дворани. »Добро, господо, онда ми за сутра спремите пшеницу за сејање, али је прво прокувајте у врелој води <( , ■— рекне им Марко. Старешине се почну погледати и снебивати, па ће најпосле један од њих рећи: »Ама ми ћемо све то по заповести да урадимо, али како ће да никне кувана пшеница?® — »Никнуће онако исто као што може да се излеже пиле из куваног јајета® — одговори Марко, те старешине одустану од осуде, а тако после и ханџија. 33. МАРКО, НЕ ПИЈ (из Груже) Јахао Марко Шарца кроз Урвину планину; јахао и иевао, да би дремеж одагнао. Али у певању би често причуо неки глас који му је говорио: »Марко, не пиј! <( Престао да пева, па иочео да удара у тамбуре, а оно опета му долазио од некуда пеки тајни глас: »Марко, не пиј!« Престао да удара тамбуре, па почео да баца тешку топузину у вис, па га у руке дочекивао, а оно му опет до ушију долазио исти глас: „Марко, не пиј!« Појурио цестом Шарца, у највећем трку, не би ли немилог гласа избегао, а оно му опет нешто виче: »Марко, не пиј! (( — »Умукни, грло ти се осушило, где бих ја могао још да не пијем, кад ме мајка вином задојила, <( , — рекне Марко томе невидлшвом гласнику, па метне маховину у уши и крене даље уз Урвину... Кад је дошао на врх од планине, он сврати до своје посестриме, крчмарице Маре, па се

наједе овнујскога меса и напије вина црвенога. Вино је било јако, те га брзо ухватило и он је морао мало да прилегне. Баш у то време у крчму стигпе Троглав Арапин, са својих тридесет делија, који је био љут на Марка што га једном тукао крај мора. Кад је дознао да је ту Марко, он га одмах онако пијанога веже на свога коња, па узјаше Шарца и крене се низ Урвину. Кад се Марко растрезнио, он се и пробудио, па кад је видео шта је с њим било, сети се оиога потајнога гласа који му је говорио: »Марко, не пиј! (( и л,уто се покаје што га није иослушао. — »Давор Шаро, давор добро моје (( , рекне Марко Шарцу. А Шарац обори Арапина у једну камену провалију, па изгризе зубнма Маркове везе и тако га ослободи ропства. Тада му се јави посестрима впла и рекне му: »Јесам ли ти говорила да не пијеш... (( 34. МАРКО И ТУРЦИ ЗА РУЧКОМ (из Темнића) Сео Краљевић Марко да руча заједно са Турцима. За ручак су имали овсенога леба и јаније (чорбе) од овнујскога меса. — Бива делијо, како је у вашем ћитабу: једете ли прво чорбу или месо? — упитају Турци Марка. — Тамо ништа о томе не пинте, али ми једемо како кад: негда прво чорбу, а негда прво месо, — одговори Марко. — Е бива у нас се једе увек прво јанија, па најпосле месо, — рекну Турци. Марко поједе прво месо, а Турцима остави чорбу. Тако један пут, тако други, трећи пут, тако увек. Од меса се Марко нагојио и ојачао, а Турцима остао врат на две жиле. — Е бива делијо, нећемо више тако. Овако се више не може; на води се не живи; воду вари, воду лади оно вода те вода; и ми ћемо од селе јести прво месо, па ма нас Алах пљувао, а Пророк (Мухамед) камџијао, — рекну најпосле Турци. И како су они тада рекли Марку, тако и данас чине. 35. МАРКОВ ГРЕХ (из Расине) Сваке недеље Марко је ранио у лов у планину. Досади се то Богу, па пошље анђела, да га опомепе да то не чини. Анђео се преруши у старог калуђера, па сретне Марка и каже му да је грех у иедел>у на посао ранити. Марко није примио опомену већ је и даље у иедељу ловио. Тако је једне недел^е ловио три дана, па нпје нипгга уловио. Кад је био у једној чести, нагази на једну велику змију са шест крила. Змија му се савије око врата и стане га пљувати по лицу. Марко се уплапти и пође кући.