Nove borbe : roman iz Istre

НОВЕ БОРБЕ 129

сала чувством неког слатког немира. Застаде један тренут па настави:

— Како да ти кажем» Ето, нисам хтио једно зло да разбијам другим, зацијело већим... Рећићу ти, да ја себе не сматрам ни особито добрим ни особито рђавим човјеком, већ онако нечим просјечним, што се можда још некаао даде подносити у свијету. Али видиш, да сам којим случајем отишао у сјемениште, био бих, држим, изишао из њега пуно гори, ако не и посве пропао. - 5 7155

— Петрег — оте се дјевојци глас пријекора.

— Ево просуди: Ја идем онамо с назорима, који су сасвим противни онима, што се ондје исповједају, и долазим у прилику, да се или прилагодим или опрем. Учиним ли ово забациће они мене, — прилагодим ли се забацићу се ја као човјек — сам. А то би се понављало и послије, и мени не би на посљетку остало друго, ван да са себе збацим часно рухо или да занијечем и погазим оно, што је у мени најбоље. У првом случају дигло би се друштво на мене као на звијер, у другом био бих принуђен, да сам себе презрем... Какав би то био животе Какав бих ја то био човјекг Пропао живот, пропао и човјек.

— И поп Фране је пошао, па ипак. .. — примјети дјевојка не подигавши очи са земље.

— Поп Фране је пошао, јер га је онамо нешто звало. .. Па и времена су оно била другачија. Кад је поп Фране имао да изиђе из сјеменишта, наш му је велики бискуп дао свој благослов и рекао му: Иди, синко, и кад доспијеш у своје село нека су ти препоручени они биједни црвићи, наши убоги људи. Дигни ми их свјетлости и очувај их домовини! Иди, синко, нека те Бог прати!... Те су ријечи, Олга, рађале прве, одушевљене, народне мученике, народне оце и добротворе, каошто је и наш сгари поп Фране. Али данас се у сјемеништима другачије збори, па се и другачије ради. А тај нам рад не доноси ништа добра. Неко ново ропство спушта се на измучену народну душу.

9