Nove borbe : roman iz Istre

99 · . __БИКТОР_ЦАР_ЕМИН

— Да ми с тиме више не доходиш пред очи! То је украдено... |

— Бог с вама, што ви то — >

— Рекох: украдено!.. Сад пођи и скини то. А мужу реци, нек се спреми на оно, што га чека.

— Оче!..

Мијешао је каву све брже; брада му дрхтала, очито се у њему поново будила срџба.

— На суд ћу га потегнути... Нека злотвор тамо одговара...

(Очи му се под намрштеним челом колутале.

— Балдо ће све изравнати — прихвати она, али“ је: стари пресјече:

— Онг Зар каквим новим недјелом 2

— Вели, да има више начина — —

— ја познам само два...

Оштро је, неумољиво, ошине погледом, па заинтачи: — ја познам само два: или вратити новац или на суд! То му реци!

— На суд...Р

Глас јој зазвуча трпко, готово изазивачки. Но да га јаче не раздражи, застаде.

— На суд! На суд! — понављаше он све жешће.

Досада се савлађивала, но више није могла. Мрка и бојовна намјести се на столици и добаци хладно :

– Нека! Но ако и он са свим, што знаде, изиђе пред суца 2

— Што — што си реклаг — зажагри Дујам очима и проблиједи страшно. |

Она се у лицу сва запали:

— Сви смо јели — — осијече, али се у исти мах трже, као од страха, да ће је у тај мах нешто да поклопи.

И доиста — Дујам као нечим ошинут хтједе да се придигне — и већ је био испред себе и пружио обје руке, али му у исти мах клонуле и руке и ноге, а глава као мртва ударила о ослон столице.

.