Novi Antej

воде неку начелну, принципијелну, доследну политику? То је немогућно. Оскудица великана објашњава се исто тако. Идеје носе или појединци, или групе. Ова земља је тако склопљена, да нема те личности, ма како она иначе снажна била, која би могла задовољити, одушевити и повести читав један ред људи на целој ширини територије, која би била наша заједничка величина. Нема јединства у друштву, доле, па не може бити ни у духовима, горе. И обрнуто, како ће се сложити масе, кад се не могу договорити најбољи духови? Оно што је светиња једнима, потсмех је другима. Онај, кога обожавају једни, ружен је од других. И то не код разних класа, веТ код истог друштвеног елемента. Немамо јединствено радништво, па ни опште признатих радничких вођа. Исто важи за омладину, за сељаштво, за трговце, занатлије, интелектуалце. Ми смо једна чудно сложена средина, у којој су исти људи различито оцењени у сличним друштвеним круговима, и где исте идеје имају различиту снагу с ове стране Саве и Дунава, а другу с оне стране. Као у Средњем Веку; истина одовуд Пиринеја, лаж одонуд. У6пlе еп Леда, еггеиг аи-Леlа.

Најзад, што нема идеала, ■—• великих, заједничких великом броју људи у свима покрајинама, разумљиво је. У светском рату остварили су се једни идеали, изјаловили су се други. Националисти немају више шта да желе, социјалисти не умеју или не смеју више да идеалишу. Два су главна идеала: национални и социјални. Први је изгубио сву своју снагу или бар сав свој замах. Други је посустао, и треба му времена да поново заковитла, сада на широј и дубљој основи. Сви они који су раније нешто идеалисали, сада су испражњени. Они што би тек сада имали да идеалишу, посметени су поразним примером старијих, обесхрабрени варљивошћу остварења и тешкоћама борбе. Како бити националист кад је т. зв. национално ослобођење дало тако бедних пло-

17

КЛОНУЛОСТ

Драгољуб Јоваиови} 1 . 2