Novi Antej

ступњеве, да „горимо етапе“, да ималш све боље него други, богатије, раскошније, бесније. Плодови тог менталитета се внде свуда. Погледајте аутомобиле! Има их несразмерно много, и великн су као тврђаве, сви новп и луксузнп. Нигде ни једног ~Форда“ да видите. Све саме најскупоценије марке. Годину дана, две, па нов, а стари иде у Лазаревац, у Параћин, у Књажевац, у Призрен. Парпски такси су олупине према београдским лимузинама. И ми се тиме поносимо. Погледајте мануфактурне радње за женску тоалету; оне једине нису у кризи. Сваке године се по једна нова отвара. На тротоару су даме као из базара, по последњој моди. Али, ако сте љубитељ илузија, не дајте им прилике да проговоре...

Хођете с друге стране? Дођите у храм науке, на Университет. Институти, библиотеке, микроскопи, апарати, справе: све скупоцено и прашљиво; последњи модел и неупотребљено. Преко пута болесници немају кревета у болничким собама, већ ик износе у двориште, да чекају место, и студенти немају из чега да уче. Не иднте у јавне зграде ако вам мермер засењује очи, и ако не умете да ндете по глатком паркету. Не седајте на фотељу ■—■ велику као лађа, широку као Божји благослов и дубоку као људска глупост ако нисте гимнастичар, увек способан да падне на ноге.

Мислите да је тако само у Београду? Само код велике господе и богаташа? Не. Људи који немају своје куће често држе аутомобил, некад и шофера; пазите, то претпоставља 50.000 динара месечног прихода! Не. Наша несолидност је дубља. У једној кући зеленашко-трговачкој (полусељачкој и ћатинској) у Подрињу, испод самог Гучева, нашао сам велики радио са звучником: кад сам потражио заход, послали су ме у кукурузе!

Шта је то? Мегаломанија, хохштаплерај или нестрпљење да се што пре изпђе пз варварства ?!

НОВИ АНТЕЈ