Novi Antej

још им поклањам пажње, јер су неки искренк Већином су покварени и заслужују само презрење.

Били су то млади песници и естети у клицп, који су мислили да је оборити буржоаски и милитаристички систем лакше него омлатити суседову крушку. Наишли су на чврсто, и онда су брже боље своје напарфимисане и напудроване њушке склонили у редакције великих листова, уписали се у измећаре кога министра корупционаша или у свиту Раде Панпгћа, или су постали нарочити дописници за будоаре, штале и канале...

Други, уморни, рано су уморени којим жандарским пшшрем или наглим премештајем. Полако су заборављали своје „идеале“ из младости, док нису осванули под полициском шапком или на списку које државотворне странке. Зашто? - „Па, знате, у нашој земљи још не може бити комунизма. Треба најпре створити капитализам“. И они сада раде на његовом стварању. Треба да буде народу што теже: што горе то боље, да би дошло оно што су они хтели! јер, забога, они морају бити комесари, у овој или оној форми!

Зовемо овога или онога од ових негдашњих опозиционара и бораца да нас помогне у раду. Он се изговара; не видим вашу линију. Бојим се да не продужујете живот овом друштвеном систему (опет иста прича!). У осталом, додаје тај млади адвокат, или лекар, или инжењер, или учитељ који жели да постане надзорник, рећи пу вам да сам се у последње време приближио извесним радикалским круговима, док свршим неке своје послове. А после, вратићу се ја опет на старе наше идеје.

Док се обогатите, као извесни социјалнстички прваци?

- Сасвим, одговара нам тај мајстор, смејући се. То није тако глупо! И удаљује се победоиосно, у сопственом аутомобилу...

НОВИ АНТЕЈ