Novi Antej

турном погледу. Све и сва у Русији Петра Великог или у заосталој сељачкој Србији, чиновништво игра ништавну улогу у културној Француској и у индустриској Енглеској или Америци.

Не кажемо да чиновништво постаје непотребно и некорисно. Али се све еише изједначује са другим друштвеним редовима. Прошло је време кад је општински Еата био велики ауторитет, а учитељ и поп страшни учењаци.

У таквом стању, на што је сведена наша интелигенција? За љубав партиских интереса и по наредби капиталиста, политичари су убили углед школованих људи. По закону самог развоја земље, интелигенција губи свој предоминантни и врховни положај. Чиноеник сее више посгааје човеком, приближује се грађанину, сељаку, раднику. Све више се говори о школованим пролегперима. Чиновници се удружују, данас у задруге и савезе, а сутра Ее у синдикате, као у другим земљама. Некадагињи господари претварају се у боруе.

Је ли то све? —• Не. Интелигенција је од увек и свуда имала, поред бриге за насушни хлеб и виших циљева. Она се стављала на чело свих напредних покрета. Она је водила све велике борбе у историји. Некад је давала команданте и војску у исто ■љреме (верске борбе), некад вође већих маса (револуционарне борбе). У најкултурнијим земљама, као што су Енглеска и Француска, школовани људи су само сарадници и помагачи, први међу једиакима. У земљама слабије културе, као Русија, они воде прву реч. „Диктатура пролетаријата“, то је у ствари неограничена владавина интелектуалаца у име и у корист радника.

Како је код нас? Наш народ, претежно сељачки и земљораднички, налази се, узет у иелини, на прелазном стању између примитивности и културе. Он вигие није толико заоспшо да би мимо његове воље интелигениија могла владати дикгпа-

29

КЛОНУЛОСТ