Novi Antej

зимцу, јунаку, поносу и дики својој, сељак ће позићн споменик на њиви. На својој њиви, на његовој њиви. Да не сметају обичаји, он би се тамо дао и сахранити, и измешао се са сировином свога рада, са предметом своје љубави, упио би се у њу, изгубио би се у њој. Земља, дакле, то је светиња којој нема равне. И сељак је гладан ње, као тица ваздуха п као риба воде. То је јасно. То је суштина целог његова бнћа.

Али не само земље. Гладан је он н знања. Он осећа да је земља без знања као гусле без гудала, као књига без очију или без писмености. Све више он то осећа. Тако, да се данас његова глад за знањем може поредити једино са његовом гладн за земљом. Јер, на крају крајева, постало је очигледно да није довољно имати много земље. Видели су сељаци како је Бора Штављанин од ничега дошао на 20 хектара земље, али не радећи пшеннцу и кукуруз на оној слабој и никаквој земљи, већ гајећн најбоље јабуке, најбоље шљиве и најбоље крушке, чнтајући, учећи, мењајући рад и начин рада, пгколујући себе и синове. Чак га ни политика није могла убити, ни толике за друге плаћене менице. Али Бора зна! Као што зна Арсеније Неднћ учитељ, Милош Петронијевић из Атенице или Драгиша Мајсторовић из Дедоваца, Кузман Дадић из Ст. Бечеја, Симић из Чумића, Драгољуб Мијатовић из Жутпце што је довео воду са Копаоника, или Милан Ћурчић из Ст. Сивца што добија 86 метара селекционог кукуруза по хектару, Московљевићи из Варне, Радоје Гајовић нз Кормана, Веља Ћоснћ из В. Дренове, Стева Поповић из В. Бастаја, Мнрко Манојловић из Градиња. као што знају и многи други у овој или оној околини. „Више вреди знање него имање“, то је нова, земљорадничка пословица. Не умети, јер и лопови п корупционаши „умеју“, него знати.

Некада се међу сељацима много ценили људи који су знали верске науке и астрономнју. Говорило

54

НОВИ АНТЕЈ