Novi Antej

Помиримо ли се с тим, морамо бити спремни да људи изнад свега цене средства исхране, бар оно најосновније, хлеб, и она друга, —■ обућу и одело, која служе за одржање голог живота: до овога сви ипак највише дожимо.

Мирослав Крлежа каже да кроз целу Русију нигде није видео босоногог човека. То свакако неКе бити тачно, јер је Русија велика, а њена села дубоко забачена. Или бар још није тачно; за сељаке сигурно није. Али ако тамо за коју годину буде постигнуто, да ни један човек не буде гладан, да ни један не буде бос, нити да зебе необучен, онда Ке то бити велики успех. Диктатура је учинила много, и тиме спремила услове за свој одлазак. Хлеб је стигао, може да дође слобода. То важи и за све друге диктатуре. Могу се оправдати само ако дају хлеб, јер иначе не би имале никаквог оправдања: биле би голо насиље. Али кад једном даду хлеб, оне такође губе своје оправдање, и људи крећу даље: траже слободу и боре се за њу.

Такоидесвет. Жеља зажељом, циљ за циљем. А пре свега хлеб, обућа и одело , јер без тога нема живота. Одмах затим слобода, јер је она природна а најподеснија средина, морална, и духовна за човеков развој, као што су прве три ствари услов за његов физички опстанак. Ко нам може замерити ако будемо тренутно оставили по страни слободу, и ако као свој програм за неколико година поставимо: нико гладан; иико бос; нико необучен. То ће вређати господу, буржује, неке интелектуалце, који слободу сматрају највећим благом живота, али Ке годити свима онима који су гладни хлеба, чија деца иду по снегу боса у школу, као она у Леснову код Кратова, коју сам као учитељ стидећи се примао, или као они на Косову што перу једину кошуљу и суше је на ветру док деца у ку!ш дрхтећи обигравају око ватре.

61

ПРИБИРАЊЕ