Novi Pazar

129

31 Вахуфнаму jc пронаотяо у Цепгралној лирекцнјн вакуфа у Анкарн лр Тајнб Окић. проф. Теолошког факултега у Анкари. Део његовог испнса.о Муслнхулнноанм објекткмз у Новом Па зару, прслусрст.ънво ми je уступила лр Д ушанка Бојанић-Лукач. пиши ннучнн сарялиик И сгори] скот института у Београлу, којој лугујем захвалност и за само упозор«« ля ;е она] докуменат сачу нам до наших лана. и У а грали овог мсктеба дан вс се калази Градски музе], “ Порсл Фраиачког, Сарајсаског и Ужичког хана Евлнјаје у Новом Пагару забележиојош Чорбаџијин хан, Муртезв-агин хан н Шс]х Ибрахнм-ефснлијин хан. Можла сс Муслихулниоа хан кри]е пол именем неког ол прав три. 14 Хатиб ]е проповслник ко] и у исламском богослужењу петком одржааа проиовсл (хутбу) сл мккбера. 11 Дирхем ]с стари сребрни новап који je у XVI веку био јсднах вредности од четнрн акче. 31 Имам je главки всрски службснкк с вакс келвмеке богомоле, који предводи зајелкнчкс молитве. rt Мујезин јс иамнјскн службе ни к који у очи богослуженл са минарета гласом поэнва веринке на молитву, 50 Курае су били решттатори Корана. 31 Муарнф je службсннк крјн je у иамнјн изговарао посебне текстове у којнма су се исти нале заслуге ктитора и осталих приложинка. ” КаЈим je вакуфски службённк који јс отварао и затварао џамију, бринуо о њеиој чнстоћн. канлнлима као и обући верника, “ Муалим je учится. мектеба - исламскс основне школе. м Мутеведија je упрааитсл. аакуфа, који непосрелио руководи његовнм яобрнма као и службеинцнмв, прем а условима нвзначеним у залужбннској повсљн. ” Назир je био налзорник који je контролнево вакуфску нмовнну и рал мутевелије. “ иабнЈВ je вакуфски службсннк - ннкасакт - који je прикупало приколе ол свих корнетсь DOCIIHX објеката аакуфа 11 На први поглед супротнн ставов и Муслнхудннв н мутевслнјс његовог вакуфа били су, у стари, прнвнлнн. Приликом иотврђивања вакуфа обнчно се покретала пека врста фиктивног спора нзмеђу лобротвора и упрааннка само .за би и калија могао прел свелопима лл потврли неопозиву пуноважност вакуфа. (М. Беговић, Вакуфн у Југославији, Београд 1963. 45, иап. 136). Отуди je оао „разилажење“ опште место приликом потврђнвања скоро сваке накуфиаме. ! * Мен.тана je арапеха рсч и дословно эначн господин. Користнла сс као почаенн наэнв за високо образоваие л>уде, кади je и профссоре. ” S. Eyice, Üsküp’de türk devri eserteri. Türk költörii 11 (Ankara 1963) 28 " Споменицн кухгтурс, Београл 1951, 208. 41 Enciklopedija Hkovnih umjetnosti 2, Zagreb MCMLXII, 156, pod - Diamijc u Srblji i Crnoj Gori. 43 И. Злраиковнћ, Избор грађе за проучаваие спомеинка исламске архитектуре у Југосла ни] и, Београл 1964, 51. 4 ’ Аиалогне iiojaae, нејелнакс грађс и технике знлагьо на иамнјама, нису биле реткс. Колос манлијскнх залужбнна често je за трем, као улвзнн реперезентатнвни простор, излнајлн сфсктннјн матсрнјал. Са таквом, скупоцсиијом грађом. не ретко мермером, једноврсмено знлан трем нмало je вншс цамнја и у нашим крајевима. Донстьно je само полсетнти на најпознатнјн такав пример кол нас - Мустафа пашину иа.мнју у Скошьу, из 1492. године. Н>сн жиыопнеан наглел постигнут ус тимс што су зилови кубично! простора, као и тамбур куполе, изведена наизмемнчним рсловнма клесаног бигра и опеке: трем. Iьсгови стубови и полножје минарета озиламн су белим мермером, а сам минарет бнгром који je за нијансу свет лиј и ол оног на зилоанма. (А. Ннхо.говскн. Д. Корнакоп и К, Балабанов. Спомснипи на културата во HP Македоиија. Скопјс 1961, 44). 44 В. ünsal, Turkish Islamic architecture in Seljuk and Ottoman times, London 1959, 22. *’ A. Kuran. Basic Space and form concept im Early Ottoman Mosque architecture. Atti del Sc condo Congress« Intemazionale di Arte Tnrca (Napoli 1965) 181, pi. ХСТП. Rg, 1-3.