O demokratiji u Americi. Sv. 1

58

извесно. У једном пасивна али вољна покорност; у другом независност, презрење искуства и суревњивост према сваком аукторитету.

Те две тежње, које су по изгледу једна другој противне, не само да не шкоде једна другој, него се слажу п узајамно потпомажу.

Вера види у грађанској слободи племениту употребу својстава човекових, а у политичком свету поље које је творац одредио за умне борбе. Слободна и силна у своме кругу, задовољна местом које јој је дато, она зна да је њено царство у толико темељније што она влада само својим сопственим силама п без помоћи го- ] сподари срцима.

Слобода види у вери другарицу својих бораба и. својих победа, колевку свога детињства и божанствени извор својих права. Она сматра, веру за чуварку нарави; нарави за гарантију закона и јемство свога сопственог трајања (Е).

Узроци неких чудноватости енглеско-американских закона и обичаја. Неки остатци аристократеких установа усред најпотпуније демокралије. — Зашто -— Треба добро разликовати оно што је порекла пиританског од онога што је енглеског порекла.

Читалац не треба да изводи са свим опште и са свим апсолутне последице из онога што је на пред речено. Друштвено стање, вера и нарави првих исељеника без сумње су чинили грдан уплив на судбу њихове нове оташбине. При свем том није зависило од њих да оснују државу које би се почетак налазио у њима самима. Нике не може са, свим да раскрети с прошлошћу. Они су смешали, било вољно, било по незнању, идеје и обичаје који-им беху својствени с другим идејама и обичајима који произлажаху од њиховога васпитања или из народних предања њихове земље.