O prirodi goriva u proizvodnji dopunske toplote

14. ИВАН ЂАЈА И БРАНИМИР МАЛЕШ

Јасно је да организам то може учинити ако је кадар бев прекида производити допунску топлоту а уз то одржавати се дуже времена у равнотежи своје тежине. У томе случају органивам налази у храни, непосредно или посредно, гориво потребно допунској топлоти. А може ли органивам стално, без прекида, производити допунску топлоту > Најпре, нема сумње да ни један хомеотерм није кадар живети стално на режиму врхунског метаболизма. Кад се има на уму да је калоријска вредност врхунског метаболизма, као што рекосмо, 3—5 пута већа од базалног метаболизма, требало би да апарат за варење у томе односу стално повећа свој рад да би могао задовољити потребе производње топлоте те да органивам не губи своје резерве. „Осим тога нема сумње да живчани механизам који управља тим крајњим топлотним напором не може радити без одмора. Али опет исто је тако несумњиво, чини нам се, да неке животиње могу бев прекида производити један део само своје допунске топлоте. Тице нарочито, кокоши, патке, гуске, — да поменемо само оне домаће које смо проматрали, — могу живети а да не буду ни један тренутак на термичној неутралности, чак ни ва спавања. Допунска топлста може се, изгледа, производити и за сна. У човека пак, у кога иначе цело питање производње допунске топлоте није јасно, не може се исто тврдити. Човек тражи термичну неутралност нарочито ва спавање и пати ако то не може остварити. Истина је да и многе животиње траже термичну неутралност за свој отпочинак, пас и мачка на пример. Али свако зна да те животиње, пас нарочито, може спавати и на хладноћи, на температурама које су далеко испод термичне неутралности. Сумњиво је да све дивље животиње могу вими ва спавање остварити термичну неутралност, Многе теже томе, сисари нарочито, скривајући се у своје јазбине, где се чланови једне породице једно уз друго тискају да би смањили своју површину а са њом и губитак топлоте. У истоме циљу животиње се на равне начине згуре, савију у клупче, растресу своје перје и искоришћују топлоту издисаног ваздуха стављајући главу под крило или пазухо. Осим тих средстава која, чини нам се, готово све животиње употребљују, има животиња које иначе слабо хају ва то на којој ће температури отпочинути. Наша домаћа живина спава, поред отворених кокошињака, под ведрим небом, на температури од — 109 пи нижој још. Гуске и патке и на најјачим цичама