Od života do civilizacije

12 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Али нема ни доказа да је то начело у некоме случају изневерило. Према томе, као што се види, позитивна наука почива на једној вероватноћи, па ма била она израз здравога разума, који се не може одрећи убеђења да исти узроци у истоветним приликама, имају увек исте последице.

Никад, ни у које доба свог развоја, човечанство није могло потпуно порицати то начело узрочности. Јер чим је почео делати у материјалном свету, човек је самим тим признао то начело, пошто се његова делатност оснивала на уверењу, да извесне радње воде одређеним резултатима. Истина, случајне неуспехе није увек приписивао томе што услови нису били остварени да би: се добило што се жели, већ тајанственим узроцима изван закона материјалнога света. Разно сујеверје везано је и данас у свих народа за људску материјалну делатност. Али уствари тиме се не пориче да је закон узрочности од опште важности, јер отступања су само његови изузеци.

У појавама неорганске природе, мисаони човек је у првоме додиру с њом гледао израз неке воље и сврхе. Мало по мало, продирући у њихове механизме, спровео је на целу неорганску природу начело механичког детерминизма. Из физике је ишчезнуо »ћогтог расил«.

Најпре је на све појаве мртве природе, без изузетка, уопштена доктрина чистог и доследног механичког детерминизма. У неорганској природи све се своди на законе физике и хемије. Живи свет пак, сматран је и даље, махом, нечим битно