Od života do civilizacije

62 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

хране, коју морају имати и зими). У сваком случају, стицање сталне температуре велико је усавршавање, док је питање да ли је напредак и у смислу опстанка и трајања живота. Свакако, без хомеотермије човек не би могао развити своју интелигенцију и своју делатност до ступања на коме се налазе.

Еволуција живога света састоји се у развијању и усавршавању основних особина живота. Најнижи организам, једна амеба, исписани је програм целокупне еволуције. Ова је тим програмом одређена у својим главним цртама, а само сретства и начин остваривања могу бити различни.

Већ у самих праживотиња јасно је изражена еволуција у смислу усавршавања и поделе рада. У неких од њих налазимо врло сложену грађу у служби разних функција, као што су кретање и одбрана. Има и таквих случајева да се више индивидуа удружило у заједницу поделивши међу собом рад. Али једноћелијски организми нису могли остварити пуни развој и знатније усавршавање животнога програма. То су остварили вишећелијски организми.

Да би се особине усредсређене у грумену протоплазме праживотиње могле развити на виши ступањ, било је потребно да се у грађи живога бића присно и солидарно удружи врло велик број ћелија, т.ј. да једноћелијски организам постане вишећелијски и већих димензија. Сад ће међу разне групе ћелија, ткива и органе, бити подељен онај рад који је на себе била узела једина ћелија праживотиње. Поделом рада све ће основне одлике живота моћи бити подигнуте на виши степен.