Od života do civilizacije

74 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

које и потиче. Има људи које буни наша савремена цивилизација претрпана апаратима, машинама, жицама спроводницама и електричним таласима, и који проричу да ће у томе злу човечанство наћи свој крај. Али нека се сете да сву ту механизацију, и још потпуније спроведену, носимо у себи и да нам она доноси смрт. Две су то исте невоље једног истог идеала.

Необична је сличност праваца еволуције органскога света и развоја цивилизације. Једно и друго еволуира у истоме смислу, исти идеал као што видесмо, али и друге заједничке црте које казују да је то исти геније који управља једним и другим.

Пре свега, очевидно је да тај геније не може од једном створити нешто што достиже његову стваралачку способност. Једна је од одлика цивилизације та што постепено напредује, иде од мање савршенога ка савршенијему. Тај развој оснива се на стицању знања и искуства, и на што потпунијем прилагођавању сретстава приликама за постизање постављене сврхе. Није потребно наводити примере о томе из технике. Али исто се опажа у еволуцији живога света. Има се утисак да и тамо технички геније стиче искуства, лута, па и залута. Поред дивних успелих творевина има и неуспелих које пропадају. Најзад ниједна природна биолошка творевина није савршена, као што ниједна техничка творевина није без недостатака.

Да се у слици изразимо: Тај „биолошки геније“ који је остварио живи свет није свакако ство-