Od života do civilizacije

86 ОД ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

мо, на пример, како су многобројни материјални фактори потребни растењу и здрављу људског и жживотињскога организма, немамо ли и овде утисак некога врло компликованога склада2 Јесте, и то је склад, и то врло сложен, али видимо и његово порекло. Исхрана је прилагођеност на оно што су ти организми нашли у природи. А храна се није састојала из малога броја оних органских састо-

_јака који у њој превлађују и који су хемији по-

знати, већ из мешавина врло великог броја разноврсних састојака. Тако да су и тела која се налазе у врло малим количинама постала потребна одржавању равнотеже којој исхрана служи, а која се је према њима подесила.

Познато је да и изван јединке и врсте постоје примери склада у живоме свету. Има биљака подешених да би их инсекти могли оплодити, има много примера симбиозе, коменсализма, биоценозе, животињског удруживања међу различним врстама. Али ти случајеви нису ни сложени ни такве природе да би се могли упоредити с оним складом оствареним у границама живе јединке. Склад изван врсте може се схватити као резултат одабирања неке особине корисне размножавању врсте, као што је облик цвета који омогућује да га инсекат оплоди и тиме допринесе размножавању биљке. Симбиозу, удружење двају организама који се међусобно искоришћују, можемо схватити обостраним паразитизмом: најпре један организам паразитира другог, а овај, не могући га се отрести, извлачи од свога наметника неку корист. То су, уосталом, изузеци, јер је паразитизам махом једностран.