Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

МОСТЕЛАРИЈА. 105

Трантјон. Пе, пе, куцо, хајде марш одатле! Иди бестрага! Пази га, још је ту. Пе, пе, одлази!

Симон. Небојте се, уђите само. Мирна је као вода. Уђите слободно. Ја одох на форум.

Теотропид. Хвала ти на љубазности. У здрављу. Транијоне, деде нека одведе неко ту кучку о капије. У пса нема, вере. -

Трантјон. Погледај је само како мирно лежи. Хајде, ниси ваљда толико јогунаст и плашшљив.

Теопропид. Па хајде кад си већ навалио. Пођи ти ва мном.

Трантијон. Ту сам, не пуштам те никуда од себе.

ЧЕТВРТИ ЧИН

ПРВА ПОЈАВА Фаниско

Од оних робова који се плаше и кад нису ништа скривили, виде господари највећу вајду, јер они који се ничега не плаше, кад виде да су заслужили " батине, одмах изгубе главу, и раде којешта — они учине берство, па кад их ухвате, тек онда, буде батина као кише. Што се мене тиче, мој принцип увек је био да. се чувам зла пре но што га осетим на, својим леђима; а за кожу желим да остане и надаље каква, је била досад: чиста и без масница. Ако слушам имаћу добар заклон: када на друге навали пљусак од батина, ја нећу покиснути. Какви су робови, такав је и господар: ако су добри, и он је добар, ако те ваљају, ни он не ваља. Боже мој, колики гадови п небриге живе у нашој кући. Кад их човек позове да шођу у сусрет своме господару, неће ни да чују. „Нећу, остави ме на миру, знам куда журиш, хтео би мало туђег ручка, ало несита. За моју добру вољу ето каква ми је награда. И тако, од толиких других робова кренуо сам се ја сам у сусрет господару. Када за ово сутра господар сазна, лепо ће се