Odabrane tragedije

190

СОФОКЛЕ

Коловођа

Креонт.

Коловођа Креонш Коловођа

Креонт, Коловођа

Креонт

Коловођа

Креонт.

к'о стрељач право у срце — за грдњу дар —

"одапе, њихов тебе неће минут јар.

А ти ме, дечаче, до двора води мог, нек овај млађе бије камом гњева свог, и научи се језик свој да везује

и бољу памет него до сад негује.

(Тиресија и вођа му оду)

ДРУГА ПОЈАВА. КОЛО, КРЕОНТ.

Он, господару, оде, страшно прорече а знамо, откад ова коса сребрна уместо црне главу нам обавија, још нигда граду лажне речи не рече.

То и сам знам, и срце ми се збунило. : = Попустит страшно; опрем ли се, гора још страхота, бедсм каквом душу ранићу.

Сад треба савета, Менекејевићу. Шта треба радит, казуј, послушаћу ја.

Да пустиш девојку из куће подземне а оном што га баци гроб да подигнеш

И то ми светујеш и мчиш да попустим7

Што брже, госпслару; казне божије брзоноге су, брзо стигну грешнике. Јао мени! Тешко је, ал намер пуштам свој, учинићу; са силом залудан је бој. На пос'о сад, и другим не поверавај!

Да, овог часа. Ајте слуге, ајдете што год вас има, нема! Будак у руке па журите на оно место погледно! А како намер на други ми окрену се пут,

сад њу ћу, како свезах, ја одрешит' сам. ,

Јер ја се бојим није л чуват најбоље за свег живота свете старе законе.

1

(Креонт оде са слугама, а коло само остане.)