Omladina i njena književnost (1848—1871)
У ЈОВАН СКЕРЛИЋ
Х ЈОКСИМ НОВИЋ — ОТОЧАНИН (1807—1868)
Један од најособенијих људи омладинског доба, човек са најромантичнијим животом по сред тог романтичног поколења, песник који је био под најближим и највећим утицајем народне поезије, један од најплоднијих писаца целе српске књижевности, био је Јоксим Новић Оточанин.
Официрски син, племићског порекла, студент у Хали и Јени, друг Коларев и ђак Копитарев, због младићских грешака и плахе нарави одбегао Ј6 од родитељске куће, и пуних петнаест година провео је у лутању по свим северо-западним крајовима балканског полуострва, по Романији, Дурмитору, Пирлитору, хајдукујући у босанским и херцеговачким четама, пирујући на дворовима бегова, проводећи године код брђанских српских и арнаутоких племена. У тој дугој скроз романтичкој егзистенцији он је готово сасвим скинуо са себе кожу европског човека, сродио се са људима где је провео најбољу своју младост, постао нека врста Тешана Подруговића и Филипа Вишњића, са више знања и са пером место гусала у руци.
1847 изишао је његов спев Лазарица или Бој на Косову између Срба и Турака на Видов-дан 1389 године, испеван у народном духу, народним стихом
и језиком. Један део омладине српске, задахнут ||
у Вуковим идејама, дочекао је ту књигу као неку
посланицу, и српски ђаци у Сегедину су је учили
па изуст. Један од младих људи тога доба, Аца
Поповић-Зуб у свом Добром Домаћину 1852 пева.
Лазарицу, сувог злата вредну,..
|