Omladina i njena književnost (1848—1871)
414 ЈОВАН СКЕРЛИЋ
највештије, изгледају намештене, неискрене, и подсећају на вештачко цвеће без свежине и мириса. И зато је поезија Јоксима Новића Оточанина некњижевна, монотона, развучена, без поезије. Ватрослав Јагић је врло тачно, још шездесетих година у Кпјгертиви, осудио ту поезију, која се налази у сасвим лажном ни немогућном положају, и која га
је, са много разлога, опомињала на „версиФициране кронике средњега века.“
ЈОВАН СУНДЕЧИЋ : (1825 —1900)
Јован Сундечић је локалан песник, али он је био у вези са Омладином, учествовао у омладинском покрету, и певао у духу целе српске поезије педесетих и шездесетих година. Он везује с једне. стране Далмацију за остале српске крајеве, а с друге стране српску књижевност са хрватском.
Он је почео певати око 1848 године, јавив се моралним спевом Анама и Сапфира, или лаж казнђна, спеваним „на простом и слатком матерњем језику.< И десетинама година његови добронамерни по монотони стихови испуњавали су ступце српских п хрватских листова, од Световида и Данице до Мерепа п Мазе доте Шзја. Он је био један од заставника народне странке у Далмацији, и нису незнатне његове услуге које је учинио народној стварн у борби против талијанштине — а за народни језик П словенско, српско-хрватско осећање. У почетку својега певања он је био „Славјан“, после Орбо_ Хрват који искрено није правио никакве разлике