Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 29

националистичко удружење, које није водило никаква рачуна о либералним ИЕ и питањима унутрашње политике.! Оно је било друштво сасвим у духу идеја 1848, оног либералног и демократског национализма, који се јавио у свима европским земљама, како у Немачкој тако иу Италији и у Мађарској. „Саобразно духу времена“, како. су често говорили, они су тражили, као п омладина целе Европе, Млада Европа онога, доба, проширење народних права, „слободу и равенство“. Одмах у почетку 1848, Дружина је била развила живу активност за проширење политичких слобода, у Србији. Од времена Димитрија Давидовића реч пи идеја „конституција“ се одомаћила у Србији, и „уставобранитељске«“ борбе тридесетих и четрдесетих година, ма колико да су им побуде биле мало начелне, навикле бу свет на мисао уставности и грађанских слобода. И младима није било тешко да учине да се на Народној Скушштини у Крагујевцу 1848 године, место дотадашњих локалних и пореских питања, поведе реч о слободи печатње, слободи наставе, повишењу плате наставницима, да се изрази жеља да се Пао ПРВА МИНИ редовно и што чешће сазива.)

Крилата реч „реформа“ била је долетела и до Србије. У пролеће 1848 године одржан је у београдском Читалишту збор, где се говорило о реформама које Србија треба да добије, увек »„саобравно духу времена“. Влада у „Србским Новинама“ (1848, бр. 49) нашла се побуђена да изјави: »ла сви они народи, који се данас волнују, тек оно траже да добију што народ Србски у Орбији жи-

1 Јован Ристић: пољашњи одношаји Србије повијега времена Беотрад, 1887. Књ. [, стр. 49.

=