Omladina i njena književnost (1848—1871)

34 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

шају у оно што је она сматрала за свој посао. Нарочито су јој били мрски што су у Србију уносили ватру која је била запалила целу монархистичку и апсолутистичку Европу. Од 1849, када је реакција у целој Европи почела гушити дух слободе, и Српска Влада је предузела оштрије мере противу Дружине Младежи Србске. Невену (Слоге правителствена цензура није допустила да изиђе у Београду, и књига се морала штампати у Земуну. Један од најмоћнијих људи у Србији тога доба, Стеван Книћанин, у једном писму Миливоју Блазнавцу, замера му што жели за Србију напредније пи европске уредбе: „На ђаке зидаш много и кажеш да ће они учинити довољно, а ја велим да је свакад боље да правитељство ради по благоравумију свом, а не да ђаци управљају. Тамо истина да су ђаци много којешта учинили, то се већ зна. У Бечу нисам био. Може бити да је Беч место голетно па се и не сећаш на нашу Авалу и на њене лесковаче 7 Јер да није лесковаче шта би онда бесније од ђака билог% Она разгони ветар и скида маглу с очију.“ : Против Дружине Влада стаде предузимати оштрије мере. Како је Петар Протић Сокољанин умро, а Јеврем Грујић и Милован Јанковић отишли у Немачку, Дружина остаје без својих вођа. Сви плашљивији и зависнији елементи, презајући да буду чланови једне осумњичене дружине на коју је свемоћно Правитељство попреко гледало, лагано ву се извлачили. Дружина Младежи Србске почела је заходити. Састанци су били све ређи, радова све мање, чланови све малобројнији и не-

_ 1) Драг. М. Павловић: Србија и сршски покрет у Јужној Угарској 1848 ц 1849. Београд, 1904, стр. 34.