Omladina i njena književnost (1848—1871)

538 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Од те младе и велике славе данас је мало, скоро нимало остало. Његов дар био је прецењен, и само личним врлинама, за које потомство не зна, пма се приписати што његов спомен још одмах није ишчезао.

Он је мало живео, али је прилично радио. Он се бавио књижевном критиком, приповетком и пре- водима. Преводи му не показују неки особити књижевни укус; поред Кернеровог Зрињиа и Двоје слепих од Павла Хајзеа, он је превео и Учитељеву ћерку од Рикарда Куниша и три сасвим слабе лакрдије са немачког и словачког.

У приповетци показао се као слаб писац. Његове приповетке као да правдају реч Балзакову да су критичари они људи који нису успели у књижевности пи уметности. Од оригиналних његових радова на првом је месту и обично се истиче Карловачки Ђак. Пишући ту овећу приповетку, Руварац је имао извесних новаторских амбиција. Сувремена српска новела није га задовољавала. „Свуда.

_ ме пресрете само претерана фантазија, ил само | чувство, болесно чувство... неприродни скокови... | бувишна наивност:: природе нигде не нађох.“ Да би | 440 оно што код других није нашао, хотећи да |

обрати „већу позорност на песихологичко упозна- || звање света, на искуство“, израдио је Карловачког Ђака. Поред свега тога правилног увиђања недостатака тадашње српске приповетке, поред све добре намере у писању, његов Карловачки Ђак је промашен покушај, и ни из близа није оно што се у њему гледало пре четрдевет година. У њему се хтела видети верна и топла слика живота карло- | вачких ђака, у ствари то је једна обична, болешљива сентиментална п безазлена патрпотска прича, С