Omladina i njena književnost (1848—1871)

МЕ

540 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

у неприкосновен законик лепога;и са, најовбиљнијим

„лицем судио уса строго вештачког гледишта«“, по празним Формулама немачке естетике. Он је имао извесну природну разборитост, и то му је било све. Тањег уметничког осећања, ширег књижевног образовања, књижевног стила он није имао. Зато је његов утицај могао бити само личан, привремен, п ако је имао тренутних заслуга за сузбијање дилетантизма у српској књижевности, он за собом није оставио видна п трајна трага.

МИЛАН КУЈУНЏИЋ (18#2—1893)

Јанићије Кујунџић по протоколу крштених, „брат Милан“ на омладинским скупштинама, бавио бе и поезијом, и тада се звао Абердар. „Абердаром, вели и у предговору Првога јека својих песама, налпи оцеви звали су пушку која глас даје. Абер-

даром сам ја крстио срце своје док сам још ђаком

био. Карактер и облик мога певања потпуно се кавује овим именом,“ У том првом јеку, вели писац, »огледа се свет у коме смо поникли и време у које смо поникли, свет и време, као што су се у живоме срцу кристалисали,“

И одиста, сва његова поезија није ништа пруго до давање абера за дизање на ноге, за ог лашење српскога уједињења. Његове доста многобројне песме у Даници, Србском Летопису, Јавору, Словенци и Вили јесу усклици, клетве, химне патрпотизма. Једна од тих патриотских песама О Гових и данас је остала. То је она позната:

з: