Omladina i njena književnost (1848—1871)

28,4, ЈОВАН СКЕРЛИЋ и а 5

24 | 66 Чарнојевић и Јаков Игњатовић, који су остали ___уз Мађаре.

Необуздан шовинизам мађарских вођа с једне страна, подземна ровења бечке камариле код представнике српскога народа с друге стране, учинили су да је дошло до сукоба и крваве борбе између Срба и Мађара, којима је најпростији здрав разум саветовао заједнички рад. Српски Сабор у Карловцима, 1 маја 1848, био је одсудан корак на томе историјском путу.

Мало је дана у историји српској када је национално одушевљење достигло до тих висина. Ко се не сећа оне популарне литографије из шездесетих година, где је представљен тај знаменити час! Али не само онај добри уметник који је радио, но никаква људска уметност не би била у стању да да материјална израза оном силном пароксизму набујалих осећања. Људи који ву учествовали на томе свечаном дану народне обнове са-. чували су кроз цео живот дрхтавицу која им је остала од тог „великог часа слободе“, како је рекао Никанор Грујић у својој запаљивој беседи тога дана. Када су сва звона карловачка и србијански пиштољи стали проламати ваздух, када је кроз пролетњи зрак стала одјекивати победоносна песма Сеџ денљ вгоже сотвори Господљ, возрадуемљ сам возвеселимљ са во нљ“, капе полетеше у вис, сузе ударише на очи, и отпоче једно опште грлење и љубљење. Срби, сакупљени са свих страна, прогласив Војводу, новог Манастирлију, прогласив патријарха, новог Чарнојевића, осећали су у својим препуним срцима да се остварио сан њихове младости, да се стао испуњавати циљ њихова живота, да је једном затрубила „Душанова труба“, и да