Omladina
ОМЛАДИНА
Страна 5
Сцена из филма »Стаљинграде
Епска борба хероја са Волге и Дона на филмском платну
Пролазници Теразијама у време пред почетак биоскопских претстава имали су приднке да виде огромне редове Београђана, који стрпљиво чекају да добију место у премијерном биоскопу „Београд“. Управа биоскопа тврди да ве памти веће интересовање за један филм, као што је то случај са филмом „Стаљинград“, који се без прекида већ недељама приказује.
Оно што чини особиту вредност и даје снагу импресиввости овоме фиачу јесте резлистички начин приказивања догађаја. Филм је сниман на самом бојном пољу, а главну улогу не носи каква позната филм. ска звезда, већ непознат Јунак Стаљинграда, онај исти совјетски човек у кога су пре две године биле упрте очи пелога света. Онај исти совјетски човек, који је био свестан да од његове добро одниграке удоге зависи судбина човечанства.
У филму је приказана сва џиновска битка и храброст руског војника у херојској одбрани и слави победе. Приказана је хладеокрвнонст и разборитост совјетског воћства као и генијалност Врховне команде, која је знала да пораз који су јој фашисти припремили претвори у једну од најславнијих победа у људској историји. Слика разарања и ужаса, али бедног свршетка немачке зрмиске групе, јасно показује барбаризам али у исто време и крај немачких „непобедивих“ пукова.
Филму је знатно допринело тумачење на српском језику.
Филм „Стаљинтрад“ оддичан је историски докуменат и остаће луто у сећању Београђана указујући им пут, којим треба ићи у служби Отаџбинн и народу, а наше младе борце инспирисаће за нове борбе и победе,
МА ЈОЕ151
(Топе Зе кКаг)
КОНКУРС КЊИЖЕВНИХ РАДОВА
Цемтралим одбор Уједињеног савеза ан-
омладине Југославије, 6 ок1944 год. у 13-том броју „Омлади-
ме«, респисво је конкурс књижевних редова. Од тада до данас машм народи постигли су мове велике победе над нмепријатељиме, Ммогм наши крајеви су потлуно мли већим делом и чврсто повезаним активијирали су се на фронту мили у позадини — за потпуну победу над непријатељима неших народа,
Да б6м најшире масе младих м из свих крејева наше отаџбина могле учествовати у овом конкурсу — Секретаријат Центрелље Мос Оди Паачине лана зитирацне стичке омладине Југославије продужио је
КОНКУРС се расписује за најбоље; 4, песме; 3. приповетке, новеле мпи друге
3. драме или мање сценске приказе;
4. све врсте дечје књижевности;
5. све прсте хумористичких радова, Уз радове треба послати личне податке: 1. Презиме м име, 2. адресу, 3, раније занимање, 4, данашња дужност, 5. године старости, Радова треба слати на адресу: Секретаријат Централног одбора УСАОЈ-а. Радовм се могу доставити м преко земаљских одбора УСАО.
време трајања овога конкурса до: ! фебругра 1945.
Сви млади људи који пишу треба да пошаљу своје радове. Најбољи радовиће бити објављени у »Омладини« мили у посебним брошурама. По три књижевна рада — од приповедака, песама, из дечје, литературе м хумористике — биће награђени. Радови старијих књижевника биће посебно награђени.
Секретаријат Цемнтрелног одбора УСАОЈ-а позвао је све организације антифашистичке омладине Југославије да се (евестрано заложе 36 што шири одзив на овом конкурсу.
с
прозне радосе;
КУАТУДЦЕ
Ката Раћан (1948) рећеобф а
ХРВАТСКИ КЊИЖЕВНИЦИ; КОЛАР, БАЛОТА И ЗИМБРЕК У ПАРТИЗАНИМА
Доказ више о томб, ко је једини и истински бораш 3а науку ин културу на ших народа, је м то што писци, умети ци, научници прелазе све више на ослобоћену територију. Пре три до четири месеца, стигао је на ослобођену терито“ рију Хрватске, књижевник Славко Колар, писац хумористичких прича: „Ми смо за правицу“ „Или јесмо, или нисмо“ итд.
Још су дошли: Мијо Мирковић, проф. универзитета, писац „Фагциуса“ и аутор чакавских песама, које је објављивао под песудонимом Мате Балота, „затим Ладњ слов Зимбрек, бивши уредник „Књижевних хоризонгта".
ж
ПИОНИРИ — лист најмлађих у Југославији У издању Централног одбора УСАОЈ-а изишао је зист најмзађих у Југославији чија је организација — Савез пионира — део УСАОЈ-а.
О циљу, задацима овога зиста, каже се
У уводној речи:
Ево, ми вам дајемо и прве пионирске новине које ће вам помоћи у раду ву Учењу, помоћи вам да окупите у пиолирске организапије сву децу вашега краја и штампаће за вас много лепих, ведрих и веселих прича, песама, слика, шала, скривалица и других разних мудролија. Поред тога, ове ће вам новине причати и о раду ваших другова из осталих кр» јева наше земље, истипати рад и вредноћу појединих пионнра и појединих организација, обавештавати вас о знатнијим догађајима у земљи и у ипострањ ству, допосити ствари из науке итд. Ове ће вас новине развеселнти ин много чему научити“._
Пед најтежим условима, уз оскудна техничка средства, излазили су обласни и земаљски зистови за паше пајмлађе. Они су н#х радо читали, учили како се и они могу борити и доприносити стварању бољег и зепшег живота. МИ овај центра» ни лист најмлађих ће битн такав.
У томе је разлика овога листа од ра нијих који су излазили за време Југославије. 5
| Лист уређује књижевник Бранко Ћопић.
Лреф сванућељ
Овај чланак написао је И: а
Еренбург почетком ове године, Мп.
објављујемо онај део који је још антувлан.
Ми смо вмделм све — развалине Воронежа м шестомесечну Марусју Хроменкову која је била устрељене у селу Леснаја. Виделм смо како у јаругама, рововима м јемама леже тела људн. |
Недавно сам ммао припику да прожмвим неколико недеља у Харкову, Ту сам видео шта значи мрак данашњег века, Шта је бмо Харков под чизмом завојевача! — Џунгла, мучилиште. Четирм стотине хиљада људи било ја осуђено на смрт глађу. Није било ни једне књижаре ни једне библиотеке. затворене, а деца на упицм, на вешалима, на ђубришту.
Често сам у Харкову размишљао о другом граду: О Паризу. Мислио сам на Праг, Брисел, Осле. Познајем добро ове градове. Њихова бука м ведрмна, топлина м светлост још мм је у сећању. Помишљам како пи је са. да овим градевимл! Како пм је после дугих година не“ мачког ропства) Мислим, м видим само ноћ, мрку м тешку.
(О чему да говорим! — о најобмчнијим стварима, 6 комадмћу круха. Мли о тома како је некада Европа била покрадена богом којм се претвормо у бика м да. нас — да је покрадена од животиње која је собе уобразила да је попубог.
Умкрући Гете је кликмуо: »Светлај« А сада мипко+ им његових земљака, доктора права м мајстора муче“ ња, есесоваца м метафизичара, кобасичара м познавао. ца генеглогије, нед-армјеваца м над-животиња, кличу ма сав глас: »Мрака! Мрака«. »
Што ће њима универзитети! Оим имају своје олтере: мучилишта. Ја видим ова мучипишта у Прегу, Вар. шавм, свуда
Зар су због тога стари Грци извајалм бесмртну
Афроднту, зар су због ових данашњих мучмлишта живели Данте м Шекспир, Расин м Топстој. Њутн м Галивејћ! Шта је страшније од ових злнх духова — суровост мти глупост. Они могу да убију све петлове, зли сунце неће због тога стати ммти једне минуте. Ми смо преживели 1943 годину, Њу је мсто тако преживела Европа, Ноћ пред сванућем обично је најмрачнија, Зам дусм узели су своје. А сада — сада зора свкће!...
Постоји мудра мзрека: »Очај доведен до свог краја, постаје животворном надом. Еаропа је додирнула дно, зли је мспливала, Сада мм са правом можемо мазати: настао је прелом, Евлопа се подигла са мртвачког лежаја.
У епокема мира народи бивају често слепм, оним држе да је сан мудрост, а уљудност љубав, У годинама велмкнх беда м погрома народм мпам долазе до тога, да пронађу самк себе.
Зар није изванредно велик моралим препород денашње Француске!
На другом крају Европе нашла је своју душу ју“ начка Југославија. Узвлуд су јавни мли тајни издајници помоћу пажм, као рђом, желели да маједу срце Југослазији. У подземљу, на неплодним горама м пећинама саграђено је оно, што Нису могли бивши политичари Аз саграде у салонмма; саграђена је држава.
још 6м се могпто говормти о многим другим, О керомзму скромних Чеха, о подвизима норвешких пар. тизена, о Грцима.~
Зашто је Есропа нашла себе! Зашто је у најтаминјој ноћи блеснуло данас још незиђено, али немзбежно сеануће) О чему данас кукуричу петли! Шта уворавају пости! Ко надгхнује партизане) — Одговорићу без гордости м без лицемерја:
Русија, — њене жртве, њена кра, њене победе.
Година 1943 почела је са Стаљинградом м затршила се наступом на Витебск м Бердичеа. Нека војним посматрачм измере предњи пут од Владивостока до Керсона м од Воронежа до Коростена, Ја желнм да кажнм нешто друго: мма стотине иилометара м има само је-
керан којим дели славу од пропасти м пропаст од
славе. У 1943 години Русија је направила тај корак: она је одлучила исходом рата.
У 1943 години свет је увидео моћ Совјетске републике. Народм Европе разумелм су срце своје родне сестре, Било је много немстина м много слепоће, Речи межемо забораамти. Али ко ће заборавити кра, Говорећи свечаним старинским језмком, ја ћу казати: 1943 годмна била је година објављења Русије. Надахнута звим високим примером, Европа је устала против своје смрти,
Неки немачки официр назвао је 1943 годину мајмрачнијом годином немачке мсторије. Он мма право. Предосећај погибије страшнији је од свега, Прошла је „одина све решила, Од Кавказа до Дњепра. Од Египта де Италије, Од свечаних победоносних ватри што су жх по планинама Немци палили у знак прошлих победа, па до пожара Берлмна, Хамбурга м Бремена, Неће више никада мспливатм са морског дна немачке под“ моримце. Неће омше имкада устатм мз гроба брандер“ буршке, померанске м остале дмемзмје. Мемци чина сада само једно: оним одгађају казну. Ови су преступ“ ници спремни да пролију реке крем само да би добилм годину, пола годмне, па чан м месец, Постоји ру“ сна посповмца: "Ко се ке задржи на трмвм, неће на репу Пошто се нису задржали на Волги, неће са Немци одржати нити на Двини..
1944 — ова цифра изгледа нербична, Алм ја је вмдмм мсписану на гранмту м мрамору. То је година победе. То је наша м целог човечанства клетва. Јер земља жуди за класјем, а срце за срећом.
У пармском Лувру мма једна статута нарочите ле“ пете — Самофракнска победа. На њој нема гпаве, Алм на победм су остала крмла читава; она је летела м том пету има толико пепоте, да посетмпац залазећм у салу где је стајала статуа, није могао дуго да се одвоји од ње, немогавшми довољно да се насладм лепотом човечијег стваралачког духа.
Ми мсто тако не вмдимо лице победе, али стојимо на вратима њене године, очарани њеном величкном.
Чује се шум њених крила... Није више дапеко. (Превео: ЛАВ КОРОШЕЦ)