Omladina
Страна 2
НА ФРОНТОВИМА |
Све критичнији положај Немаца у Југославији
Зе последњу недељу дана у борбама! од Подгорице Немци арше жестоно њау Југославији Немци су претрпели но-|педе покушавајући да се пробију до тешке порезе. Из дана у дам поста- јежих фашистичких смега које су се од
5 опкољених и! Пријепоља у Бијело Поље. На је, па и| сектору Невесиње наше јединице су ој | спадала низом вежнгјии положаја. О-
Кима и сад маше јединице врше покреогкољезања м заузимање ји Серајсв:
мтралне Босне. м У-| никацијама Бења Лука—Босамска Тра-
притисак мачке положаје код Гуче, Сјенице о жичке Пожеге. На сектору Дрхле Нем-| дишка Грачец — Бихећ — Костајница ом
ци очајнички покушавају да спесу сво- | Госпић—Карлов неше снаге је опкољене снаге ма сектору све више ометају саомик— Власеница. Ог м су сви њи- | браћај.
хови покушаји да се пробију Тузли, док| На сремском сектору се тше поје мм је успело да отворе пут к Биј - | чава делатност наше “ СЕ инице мастоје де отво- уације. И заједно са
залаже о кње расположиве снаге, Понушај Меме-| ске територије. На свим комунхжацијеца да се пробију од Дечиловграда ка) ма у Славонији маше јединице жестоко А 7
дефекзману борбу. Не сектору северно
ПОСЛЕДЊА ФАЗА БИТКЕ ЗА МАЂАРСНУ
Дуж читавог северног н централног вио мостобран на десној обали реке. дела Источног фронта још увек се са- новембра почела је велика сопјетмо воде извиђочке акције. Према из-|ска офанзива на том сектору. Совјет“ вештајима енглеских ратних дописни“ |ске и наше јединице освојиле су гра“ ка, као н према – немачким вестима | дове Мохач н Печуј и наставиле насовјстеко Брхонио заповедништво ма | дирање. ка северу м западу, Овладале читавом прибалтском, пруском им пољ-|су одбранбепим положајима у печуј“ ском фронту концентрише велике сна- им племинама, заузеле Капоптар ин ге за одлучни удари по Немачкој, | избиле још више на запад у правпу Док ма том сектору мије било неких! Муре, друге снаге продужиле су свонарочитих промена, у исто време је на је напредовање уз Дунавом заузеле целом јужном и југозападном делу И-| Дунгв Фолдвар. Налирање сопјетскиу сточног фронта Црвена зрмија пости“ | трупа изетавља се и оне све више о тла значајне победе. Труле Пи ЈУ У-| алађују читавим тереном између Дракрајинског фронта воде борбе за уни: ве, Дупана и Блатног језера. Овом со штење немачких и мађарских сисга у рјстсеком офанзивом отпочело је потИсточној Словачкој ми у северонсточ- | пуно опкољавање Будимпеште, као и ној Мађарској. Док су трупе ТУ Укра- | аатварање комуникација које су преннскот фронта у Слољачкој прешле | остале Немцима за повлачење сљ Бална широком фронту реху Ондаву и са кана. Ђитка за Будимпешту м за сектор.
нападају које вежу фронт се позадимом, У осталим крејерима воде се зкције локалног значаја.
својим нодирањем преко непроходног | између Драве и Дунсва претвара се терена угрожавају важне чворове Пре- | ивеу у битку зо целу Мађарску, У шов мн Кошице, дотле трупе П Украјин. | дитку за Беч и Аустрију. ског фронта настављају са уништава“ њем истурених немачких положаја У североисточној Мађарској. Заузети су па Мере ви. БОРБЕ НА СНГФРИДОВОЈ ЛИНИЈИ ихељ, Мишколц и Бгер. После заузи-
_ мања Мишколца готово све труге кој На целом Занадном фронту наставља иду од Будимпеште ка истоку и севс-|се офанзива савезничких снага У ромстоку нолазе се у рукама Шрвене | борбама у Холандији савезници су поармије. Но Ђудимпештанском сектору | стигли новс успехе на сектору Маса. Совјети држе јаке положаје"на јуж- | Међутим најжешће борбе воде се још тим, источним и североисточним при-| увск на прилазима Рурској области, лазима града и тако чите обруч око око реке Рер. Источно и северожточ“ Мађарске пре шие на левој“ обади | ко од Ахена воде се борбе. за најваж Дунава. У критичга положај су довеле | није одбранбене положије исирсд сл одбгету Будимпеште операције трупа | за градове Линих, јилих и Дирен. И Украјниског фронта на десној с Савезници су освојили већи део Ли
ли Дунава, Мајинал Толбухин концем. | ниха н Јидихв, док мепријатсљ још
трисао је јаке сноге на сектору Ап.
гинко еићаћ пе јаљил га У
мачки отпор, осим на придазимо Рурске области, веома је јах м ма прилазима Сарске области. Савединци воде жестоке борбе на гамом Сару, коси у градовима Сарлаутерн, Сарлуј. Спе више је угрожен важаи индустриски центар Сарбрикен, На јужном сектору фраицуске сноге очистиле су нетри;
запусом Дупав и успоста
ПЈЕРЛО РАЗОРУЖАВА БОРЦЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕЛГИЈЕ
" |тежим приликама но Мерствњ, | Птк
Према саопштењу 1 нског радна | тељске мостобране код швајцарске гре- | ду, Сутјесци — ликвидирајући неприбелгиска влада Пјерао-Спак сматра за | Кише и избиле на Рајну, Заједно сајатељека утврђења често „одока“, и кевој најхитнији и најбитнији задатек | савезничким о једимишама оне РУ | шли у стопу са пешадијом и темо где разеружете (елгиских снага. Опште је | ка селеру у миљу спајања с армијама | [Сода уз тешку борбу једва продпра познато 2 које од Штрасбурга падиру ка ЈУГУ, | де — а кад се морао уништити или санје капитулације краља Леополда|да би тиме спречиле повлачење исту- | закопати топ, ваши ортиљерци су се
пред Немцима, и после прелаза влале | режим немачким јединицама у Вогези Пјерхо—Спик у Француску, затим у
Енглеску, отасмези « борбом, под пе: | “= 243 читавог фронта, скоро ен ома тешким условима. с ЕНИ Брна висћогт Белгије. пратио је со симнат ховна команда експедиционих снага у своје време призмила је, да је 6; слобођење. Белгије, као и брзо ослобођење великог дела Фргацуске, било | МИЦИ се борс на прилазима Фаенце. у знатној мери олакшано енергичном |У Егејском мору скоро потпуно је оакцијом шартизанских одреда. Безги- | слобођен Крит.
ски чатриоти желе да узму најпуни-
били из
=“
не на француској втлациској обали концентрише се санезничка артилериски ватра. На италијанском фронту, савез
као м ма жому- види њем противсовјстски став. Арци“
за, | |клике Пилсудског, трофашистички ил
век држи у својим рукама Дирен. Не- |
липију, На опкољене немачке глриило- |
ОМЛАДИЋ
МИХИНИЦИЈЕ ПОЉСНИХ__ ЕМИГРИНТСКАХ РЕАКЦ ИОНЕРА
Криза пољске емигрантске владе још увијек траје, Пошто се вратио из М скве, гдје су ријешема многа питања н скоро дошло до попољног окончања преговора, под притиском пољске реакције Микодајчик је демиснонирао, Председинк Пољске републике Рацкијевић дао је мандат за састав владе А ван он је није успео | образовати. _Најмовија влада ча челу са Квапимским ни у ком случају није
По саставу саме владе најочитије се
башев, Квапински,Фолхнсрски, Кукијел, Берецовски н осттали, најогорчемији су противници Сопјстеког СавеОни су били најужи сарадници
стројени, противници свега што је из предио и слободољубиво код пољског | народа, Сам Кукијел био је један од | аавних организатора Катинске про| вокације-
| Према свему томе виде се намјере |пољске емиграције да потнуно овсмо|туће политику споразума са совјетском владом.
Коментари „Комонвелса“
Лондон 4, децембра. — _ Централни комитет странке Комонвелс са слога абора одржаног у Лондону, издао је следеће саотиптење о британској политици у Европч:
„У Белгији једна нспопуларна влада одржава сс помоћу британских 0аЈонста, а у Италији и Грчкој британски утицај и британске оружане снаге употребљавају се на страни резкције. Трупе које су се бориле против Хитлероваца, сада се разоружавају, често се штите они који су са: рађивали са мацистима Ми осуђујемо помагање Пјерлооне владе у Белгији. Захон и поредак не могу се одржати на тај начим де се на власти одрже владе оног типа, као што је била нзша предратна конзернативна влада, које мису у стању да изађу у сусрет жељама народа. Једини је излаз омогућити формирање народних влада У којима би биле заступане групе народног отпора“.
Странка Комонвелс оскована је за време рата и има 6 посланика у До. њем дому.
>
|| Под условима партизанског ратовања | наша артилерија је прошла тежак пут, | али део славе који носи наша, пелза за
војска, носи н наша артилерија. Наши торови, отети од непријатељ.
|
ан су најпотребнију спрг Наши артиљерци су знади до! непријатељске тенкове но сто | метгра у-заседи, оми су знали носи- | ти топовске делове тешке преко 100 кг читане сате, по смегу до појаса из својим леђима. Опа су у нај
сузама растајали са ретким и воље. ним другом, да би, мало когније, сударили са мепртлатељем прсл у прса и отимали му драгоцено оружје,
Под таквим условима ратованб па | артиљерци су показали такве подвиге које до сада вије знали, нити за| писала историја ратовања.
Данас у развитку наше пртиљерије мастаје ново доба. Наша војска је ма 'путу да постане права, модерна ормија
јег и најактненијст учешћа у борби за коначан слом хитлеронске Немачке и да уско сарађују са Ујелињетим народимв у питању стварања стабитног им празедног мира у новој демократској Енропи, ослобођеној од хитле„ровске Немачке и њсних агената. Бел. гиски патриоти сматрају да ће осло боћђење Белгије тек опла бити завртено, хадл ломља буле очишћена ад отих слемената „лете колоне" који су и пре рата били у тесној вези < Берли» ном н који су својом политиком припремали капитулацију од 28 маја 1940 голине.
Мере уперсне против покрета отпора довеле су до владине кризе. Тако агенција _ „Рајтер“ саопштава да су белтиски министри комунисти, Марто, Деспи, а такође м министар Деман, који се истакао у тижрсту отпора, дали
ПРОТИВ
У Грчкој председник Папандреу на. редио је да се до #), децембра разоружају све снаге Еласа, грчке народно-ослободилачке војске, које су се за времс читаве окупације бориле про, тив фашизма и његових слугу. Због тога је у Грчкој настала критична ситуација. 6 министара, представника демократских снага из народнио-ослобо“ дизачког блока БАМ-а, поднели су ставку. Папандрсуова полиција извршила је барбарски напад на становништио Атине које је демонстрирало по улицама, У Атини и Пиреју отпочео је генерални штрајк. Енглеске снаге пиу се у мнимденте мешале, мако су њихове охлопис јединице патролира.
оставку. ље по граду. Генерал Скоби, команНа демонстрацијама, ма којима сујлдант савсзличких јединица у Грчкој пркпадници покрета захтевали обра-ј13дао је проглас да ће помагати Па
памдреа и узео у Атини и Пиреју призе! кон о- 1 + Ј Ј вање нове владе на широком демо- | јеки суд. Дегађаји у Грчкој изаззали
кратским основама, Пјердоова полици-| су живе комснтарс британске штампе.
. , ја и жандарми пуцали су у марод. _ |У коментару о тим догађајима, допи“
ОГОРЧЕНА БОРБА ГРЧКОГ НАРОДА
РЕАКЦИЈЕ |
сник „Тајмса“
„Друга озбиљна ствар с британског гледишта састоји се у томе што се ма улицама за врсме пушњаве палазила британска војна коле, која су доцније добила појачања тенкова и патрола падобранског пука. Али, ни један британски војник нијс узео учешћи У догађајима и присуство наших јединица послужило је само томе да се име Британије доведе у везу са овим поступком, који се на свим странама осуђује коо „фашистичка акција“, дох бритамци мити су заустављали полицију У њеној пудњави, нити су спречавали демонстранте да демонстрирају. Ово је излело тежак ударац грчко-британском пријатељству Маса света носни. да је застиве и натписе на којима је стајало да гемерал Скоби ломаже не“ пријатељима Бритамије, да се меша у умутрашња грчка питања, да помаже
пише између осталог:
| бора Београда. На њој се расправља •
и" _" У
Број 22
Боограљокн активисти УСАОС а. одржали у 11 коаференцију
На хонферснцији активиста УСАОС-а | домовима и разним сенцијама, највећи одржаној у Београду 3 децембра при- |је недостатак у раду на окупљању м суствовало је 500 дедегата из свих 9; целакулне омладине и што пре отклонити,
Конференција је поставила једно од најважнијих питања рада УСАОС-а правилно објашњавање политичких докод нас и у свету. Кроз своју
жнијим | проблемима из рада ча у Београду и донсти су зао исправљању појединих грешаха из досадашњег раде и о најхитмијим претстојећим задацима, дишњу владавину разноразних
Дискусија је поставила питање про- | непријатеља пашег народа, окупатор, ширења рада УСАОС-а, обухватања | Недић, четници Драже Михајловића, радом доброг дела београдске омла. | који су сви на једин начини водили про“ која је спремна да ради и да се|паганду против нашег покрста, оста“ ује у народно-ослободилачком но- | вили су сноје помоћнике који и данас у која још није обухизћена. Сви | желе да спрече масе народа да ахтивприсутни су уочили да је од ослобо- у борби против окупађења Београда за извесно време био и велики прилив омладине у редове УСАОС-а, а да је за последњих неко- | дико дана у томс наступио застој. Тај | застој у развоју организације масту: | промени ову власт! Доћи ће до сукоба пи» је не због тога што омладина ни- | измсђу савезника! Тито даје амнсстије спремна да се ангажује у њој, већ | ју да би спасавао усташе у Хрватској зато што су многи одбори заборавили | итд. ита. да се баве питањима охулљања омла: | Извори таквих парола јасни су дамас дине, проналажење задатака и радова | готово читавом нашем народу, поште: на којима би се омладина окупила, р' м народу каји се бори. Омладина се дима и видела резултате свога рада. У | мора активније заложити ма демаскипојединим одборима заборавило се пи-! рању таквих слемената и њиховом 0ттање мобилизације омладинс за помоћ кривању. Пуцање у народ мелријатенародно-ослободилачком покрету ми за љи дамас замењују лансирањем кле ступање у редове народно-ослободи- вета н лажи. дачке војске. Многи су се превише За спровођење забавили питањима канцеларије, | прихватио | конгрес на предлог војпојединих секција, домова итд. Л оћанске делегације конференција је де чак и на свакој конференцији дис- | израдила план ипретстојећег такмичења
| |
такмичења „које је
кутовало се да ли је добар секретари- | пострадалим крајевима наше земље, јат и да ли га треба сменити итд. Рад- | „Ударну недељу“ коју је организоне јединице створене ма жељу омла.|вао ЈНОФ у Бсограду као недељу дине да учествује у помоћи народно- | свенпродног такмичења за помоћ војослободилачкој власти и војсци треба сци у мобилисању радне снаге за рас“ да буду мобилисане за конкретиг по- крчавање рушктина и др. радова у слове н на њих да се пренесе тежи. додровољном давоњу крви за пањениште рада. ке, у скупљању“ скија за војску, УСАОС Видме резултате рада УСАОС-а п је прихватио свесрдно као саставни казала је радничка омладина фабрихе | део НО фронта с тим да својим сна. мотора у Раковици, где је рад постав. | гама прошири то тахмичење међу ољен правилно и усмерен ка тевећању | младином у добропољном одлажењу у напора и рада за потребе рата. Уместо | војску, сакупљањем зимске. одеће, но предвиђене оправке 100 аутомобила за | ваца и др. з= потребе војске. потребе Црвене зрмије кроз такмиче-| (Ова, трећа кожференција београдње, план је превазиђен са 5) оправље“ |ских омладинаца оспе трсте показала мих аутомобила за потребе Народи је за разлиху од досадашњих да се ослободилачке војске. У оспособљава. беотрадска омладина много зрелије и њу фабрихе за рад такође постигнути | дубље удубила у задатке омладине у су видни резултати. „Фабрика је спо- | данашњој борби коју води наш и собна да отпочие са израдсм мотор | род, који изискује огромне напоре чи. режао је раднички омладинац из Рако | тавот марода. Показала је да је сиремвице. на да се прихвати и најтежих задатаНо и поред добрих успеха које је|ка који стоје пред нашом новом дрпостигла оргапизација УСАОС-а, ус- | жавом, нашом народном власти, да је хосту раду појединих одбора, свође“ | задатак који се поставља пред њу и ње широких одбора целокупне омла- који и сама ноставља свим својим п0дине појединих одељака, блокова ули- | летом, са пуно пожртвованости оства“ ца и-улица на уске одборе „одабра- | рује. њих“ и најактивнијих, запослених У БМ.
НАША МЛАДА АРТИЉЕРИЈА
у сзаком погледу. Захваљујући брат- ложајима моримо имати радиоптие, ми ској помоћи савезника, у првом реду у јединицама морамо имати артиљериСовјетског Савеза, наша војска се ске стручњаке. Морамо учити брзо на наоружана најмодермијом артиљери“ ратни качин како би што сфикасније,
Из Артиљериске шкоде на Дедињу
јом. У артиљериским школама спрема- | што сиожније тукли непријатеља, Ду се нове хиљаде артиљерица Титове | Ми треба да развијамо љубаш нашег зрмије, човека према артиљерији. Сваки ваш
У артиљериској школи у Београду | војник-пешак, коњаник, сваки наш омлади зртиљерци раде на обуци осам |младинац, сваки човек треоз да гаји часова дневно да би савладали техни- | љубан према томе роду војске — који њу модерне артиљерије, која изискује, | ће ускоро постати костур и главна сна не само просто познећање оруђа, већ | га наше младе армије. Искуство, ортапознавање и коришћење закона физи-;низовштост, мајсторство — ратна веке и хемије као и математике и астро: ина у руковању и командовању арпомије. Млади артиљерци су поносни |тиљеријом, одважност и смелост, наши војници Титове армије. Они са | артиљерци имају прилике да нзуче од вољом уче м раде јер се спремају да |Филпе им славне Црвене војске. постану добри официри-командкри ба-| (Скелет те најмоћније и највеће Аре терија, иишанџије, радно-телегрофисти | мије на свету сечињава артиљерија, и телефонисти, прецизви механичари и |Она је „бог“ рата, кожо каже велики артиљериски стручњаци. Маршал Стаљин! Она је разонла гво-
Они се васпитаноју политички и по-|здени фашистички обруч око славног дижу културко-прасветно. Они уређују | града Лењина. Њени плотуни из Мосвоје зидис нотине, одржавају приред- |скве су нас дољинаљи у најтежим дабе и усмене новине, Они су урсдили, |нима и лоздрављали нашу борбу. ускопали и очистили пветњаке око. спо-| Нека Херонзам'л упбрност наших је школе, а свако јутро устају у пет артиљераца под најтежим условима часова да би одржали чабове гимишу | партизанског ратовања буду пример и. стихе. |маследстно младим гртиљерцима.
Ми немамо могућности да нмши вр-| Наши артиљериски плотушни треба да“ тиљерци уче по четири године као у|одлежу и преко границе наше земље, Совјетској земљи. Поред. шхола, које | онако како су одлегали са Дрине и Не
фашисте итд“.
су петке. моши положаји тлебз о- |рстве и у ипјтежни данима м најаве стану школе. Ми у дивизијама на по-!»ивали — слободу, У
„а моћ