Omladina
ЈЕ
Број 24
ОМЛАДИНА И ПРОСВЕТНИ РАД
Од ЕДВАРДА НОЦБЕНА
' Моја жеља је да пре свега упозорим
је и просвете, који ће допринети рађењу љубавн према заједничкој државној домовини. Хоћу да упозорим на оне мо. менте моји ће служити у првом Реду мве оркјентација самој омладним у ње-
је "данас у попитичио-друштвеном 06Анку претстављају у првом реду Фе шизам. То спознање је наш човен за жвапне поставно за водиљу свог ново!
чешћа просветног терена, Људи се морају п' ти просветној стварности и преузети је ма се у таквој мерм, да Ње је почетм решавати као своја лична питања, Просвета дакле не сме више акти људима само порезно бреме, већ мора постати ствар њиховог личног мапретка м заједничког
7 нове просветне органмзације претставља њем карактер пресветне власти, Просвстим рад дакле ни-
њима заједничким, јавно » актмоно ФА пучивати придаје нашој просвстној ортанмзацији смагу власти. Та просветиг власт диже се зародно-просветинх одбора них одбора у срезу и округу до Народ: ог повереништаа за просвету м његових подручних просветних централа. Какс ће на терему људи ммати прилике де одлучују у просветним стварима ка се станцима, зборовима м мзборима, тако
ОМЛАДИНА
Страна 3
Ненолинко напомена
О ДОПИСНИШТВУ, ДОПИСИМА И О ДОПИСНИЦИМА
Показало се да скоро стн омладински | листова стоје пред питањем добро ор- | емазована мреже дописмике. Због ме- | постојења добро организоване мреже дописмика оми имају мало ормгмнапних х бораца са фромта или у- | аарнмка се фронта раде, или внтифраши. | стичких омладинских организација на зе- | рену. Због тога једнолимност чланака и вијести из нашег, тако разноврсног | и теко богатог, живота.
Пред тим питањем данас стоји и „Омледина".
На примјер; На свом Првом конгресу антифашистичка омладина Србије дала је иницијативу 38 свемеродно танмичење за помоћ пострадалим крајевима. Омладина Војводине преко своје делегације прва је прихватила позив на свенародно такмичење. Због слабе дописмичке мреже (у великом дјелу Србије), или скоро нихекње (у великом дјелу Војводине — осим Срема) — ми не можемо успјело пратити мамлању, а нити је тим самим помоћи.
У Словенији прегледајући „Младмну“, зидимо да је стање дописништва добро
У Босанској Крајини исто тако „Млади поред осталог м по томе,
живота је осетио да права суве реност живота ниче пре свега мз мај ПН а среским пе проси сторског савлађивања животног г Боа на и уитне ријешено. Кео друго треба знати, да је за на арт ниви већу које ће Крајишних“ ' шег човека ма тај и 5
нема ка дожољно каса н после тешког рада у руке ми уџбеннх, не чиним то сомо раили зато да би се мзасжбао ми писању, већ зато, да преко танана м разних упута упозна вроме м сеов те да себи да јасне сдговоре а " шна, судбоносна питања. За праву де“ краци, манме, није довољно да њени држављани знају читати м писати, већ је вежмо да знају м мислити м делотворњо се управљати. Љето, дакле, што на.
: ; ;
; |
Е :
Ме приме лова по омок = бразопање за њих нису више постављени само текиичим, само апстражтно м унмверзално, већ у сестлостм њиложог личног
мог простора, усред стварних услова њиовог живота.
Као треће треба знати да је због те опште потребе ка просвећивању м мапретку досадашње образовање изгуби. бо м значај У новој
мших народа м доступно је сваком његовом појединцу. Морамо знати да образежање у ножој уугославији неће Бити само доступно м за све, већ ће простом човеку пружити м све куљ турмо богатстко маше земље м културнег света. Све културно благо моје поо у југосљавији мора пре свега понаших маса.
см шкоте, музејм, галерије, позоришта. м просветни домови, све библиотеке, лаим разне друге ултурне
збирке м установе морају од денас наслужоти -
руље штвеном образовању, свеукупном тех-
рамо улознати главне потезе мове просзетне организације изше државе. Прам потез неве просветне ортанизације је њен месовни карактер. Када говоркмо о Том масовном карантеру не мислимо само на чињеницу да ће сбразожање бити приступачно свим народ“ нем масама, већ ммамо пред очима м чињеницу да могу просвету изподе им претстављају људске масе. То значи, да ње од дачас надаље прост човем нашна народа стварно суделовати у свим одћукања које се тичу којег било просветмог или вастмтног питања. Ову могућ ност му данас даје карактер меће мародне тластм. У сваком Народно-ослободклачком одбору се данас поставља Народне-просастни одбор, којм мма за зедатак да усредоточи м води целокупан веслитим м просветим рад своје окопмне. У том Народно-просветном одбору суделују додуте претставници опо: су дужим да по сваком питању које се тиче њихове ср. н њене просасте, санупљаеју целокупно становништво ње просветне састанке м зборове ма којиња онм постављају дотична питања. да-
Пн одбора. Мародно-про светни одбор има за задатак да у ПРзом реду развије рад у свим гранама просветне делатности м да ниједну ме замемари. То значм, да мора судити ње само бригу 5: иколето » течајеве, већ да мора водити брмгу
књижевности ковне м гљазбене уметности до возо решта, Затим Народно- са бор мма за задатак да усредоточи м упрости сав РзА споје средмне. Његов задатам је да укине непотребну диференцијацију ДРУштва м уместо различнтих м непотребнек просветних друштава, певачких друштава, вам организација постави у свом делокругу једну једину културму, певачку, шпортску, задружну секцију. Тиме нећемо постићи микакво насилно м штетно укнФформисање духсва већ желимо м успешно Све то ћемо постићи ако Народно-просветим одборм доћу што пре до Дома културе, до зграде, где треба да се ском-
иммштва.
Пуле тетену и одевене пе а трн стетном раду Од њене приправности м у сване завнсиће у многим мрајсвима успешан
просжетни рад. Омладина нека суделује |
не само у школама већ ма свим културмим пр м у свим просветним плсцијамљ, чурм Чурвим Ура.
течајева,
у шпортској прмредбм, позоришној сцемм. а у првом реду у ширењу позитивног Ме за што сиоржје преузимаод стране раб нађширих маса. Нека се што пре с речи, које је већ дагно мзренарода: „Буде се духови, в је радост живети."
НАШЕ БРАТСТАО СА БУГАРСКИМ НАРОДОМ ЈАЧА СЕ НА ДЕЛУ
На Првом конгресу антифишистич ке омладине Србије делегати бугарске омладине обећали су да ће помоћи у великим ослободилачком рату осиром=“ шеном н напаћеном нашем нороду. Поред осталог они су обећали да ће преко ове зиме примити најмање деет хиљада ишше деце м збринути их но дечјим домовима, По свом повратку у Бугарску ове делегације, Централ. по омаадинско комисија при Наџнон ном комитету Отачественог фронта путила је знел на граћане, мајке н сестре, у којем се измећу осталог каже:
„Ми, Шентргано омладински комисија, упућујемо горући апел свим бугзре ским мајкама и сестрама да се.олазову позиву, да пруже своје милогрће и гостоприметко преко зиме деши братске Југославије"
На овај апел већ су се многи одазизли_ Само бургаска област прими. ће 2000. леце
Попел тога студенти Софиског универзитеста прикупљају храну н матери. јал за београдске студенте,
И ево, после кратког времена у Београд је дошла попово делегапија састављена од претставника бугаоске омладине и Црзеног Коста рл пет чланова. а дезегација ступила је у ментакт са Шемтралним одбором УСАОЈ-а п Поперепиштвом | сопи лане политике и наподног злравља Нашноналног комитета ослобоћења Југосла је, да срели техничка питања и ор-
рече о њима одговоран суд. Ниједно гаиизлпију тољислорта наше деле за
тросвстио мли васпитио питање се о Ју. | Бугарску.
тославмји меће моћи решавати без
н хране н материјала за
Југославију
| свој јачини. Грађани су
зедатне једног омладинског листа, Темо постоји дописничка мрежа. (ни су ту учинили корак деље одржазањем конференције дописника за 0круге: Дрвар, Грмеч, Козара, Кључ, Мр-
маша. Док су једни клали овце за гозбу, други су клали људе. Познати вођа црних тројки Бојан Ристановић за 220 је Зору Бојковић. Ленку Крупсж и још неколико депојака на раскрсници путева Мрчепин—Прељина. Породнпу Милана Ружића у Гучи четници су, уз сарадњу љотићеваца и Немапа потпуно истребизи, Заклалт су сестре Раковић. Безбројна су четтичка недела
Тешко је било и прсжинелим чавновима породица, које није захватила четиичка кама. „Три године нити ми ко дође у кућу, мити куд изађох. Не знадох ин за Божић, ни за Ускрс, Са ко ћути, скупи колена им трви“ — ка. же једна старија жена, чији је син стрељан. Мајке су Јумачки подноси бол и попижења. Једна од њих, Јованка Азањап, испричала је на помену ра станак са саојим сином; „Дошла салу у затвор да видим сина. Рекли су мн „Твој ће сни добити заслужену казну кад и Ратко Митровић“ Ја сам их поносто одговорила: „Ви сте убили птиџег славног Ратка и пашег омкље ног Бату Јанковића, зли наше милио не не можете убити“ Тражили су д» се одрекнем свога сина, Ја сам им рс. кла да се нећу одрећи свога сива. јер је он пошао поштеним путем. Видел сам сина пезана ланцима. Певао је омиљету песму Шрпсне армије. Река: сам му: Сине, не стидим се твојих ланаша, Буди јунак до краја, Ја сам олр жала реч коју сам дала сину да нећу
жоњић, м зе аде ГУ дивизије. Ове ~ ла је ~
ма овим То ће
допримијети развијању интереса код ши-
за нашу штампу.
„Може бити је и ово једам од начина
жако би се у округу крагујсаачком мо-
гла пакше ријешити питање продирања чаше штамле међу омладином)
16 м 18 онтобра одржана су исто зако на бањелучком и прњажорском о кругу намференције допискика. Поред осталог, расправљало се питање о мачину организације им писања дописа. Ма
округа пао је приједлог да се између срезова, општина и села разшије танмичење го Пмтењима: које ће село, ољштана ам срез дати боље м више до паса. ће се завршити сли|једећом конференцијом дописника.
Мислимо, де свај примјер крајишке омладине треба да слиједи им омладина других крајева.
Код таквог организиранког дописничког рада, леко се ријсшав» друго питање које нас интересује — питање дописа, њихов број, манжоће м брзина њиховог достављања уредништву.
Допмсм који стижу мешим цемтралмим листовима, доста ријетко м са закашњењем, пате од општих фреза им
То скоро аа вредност дописа. Ево примера са дописом: „Чачан је оспобођем“.
„Слобода која се до скора није мосала ни замислити сада је гранула у дахнузи ду. шом; нема више пијаних четника да их претњама и нсљудским псовкама ремсте у насушним пословима.
„Да би снага одушевљења биза јача ничу већ давио прсжаљени синови, васкрсавају мртат, да би родбину н другове гранан м у грчу радости причали, олушевљењем победилаца, о Народно ослободилачкој војсци, 0 мучном повлачењу из Србије 194! и о победама које су доживеле прхунап данас.
„Појављују се другови скрнвами по подрумима и земуницама од редкциоварис и дивље немачко-четинчке пладапине..“ “ " од 17 ножембра ма другој страни, објавила је допис из Чачка. Ево једно одломка у коме мема скоро ни једне сувишне ријечи, ми једне фразе, у коме говори сам Чача
„Тако је и у Чачку 10 о. м. одржан помен стрељаним јунацима ма пољу торсл Војпо-техничког заволга, Нема мсрни бол и мржња, која зове на освету, обузимаза је присутне. Спи су се сећали 7 новембра 1941 кала су Немпи наредили да сти мушкарци ол 17 година та пигс доћу у прсеназ, Нико није
равно имена српских изрода маЈора Ратковића, попа Булића |Булије), Милоша Азтонијевића, Аплрмје Стожића и других који су седели у немачкој комисији и разврстапали Чачане по : за смлт. у Немачку ма рад ла батине м за ропски живот. Тада је почело мосовно стрељање. Свакога дана стрељана је једна Група, Многи су умирали са песмом. Средњошткозап Јоурне са 15 својих другова погинуо
ући: ;
„Збогом, мила Ломовино, Збогом, роде мој;
За те слмо и слаболу Далох живот свој“
Метитим се нису задовољили мосовним убиствима у Чачку, Мије им било лоста скупних гробова на пољу торел Зепода, на Топазову Брлу, ма Пијенцу, у Трнотој мего су продужили са кла
њем поштених људи по селима и друмовима. Оргијаан су под заштитом Не~
за њни ка ужичког оруга, од коге смо добили допис: „један од многи» алочина", овако почиње:
„У ташем крају четнички бамдити су вршили разне злочине, али један ми вечито сжтати у памсти..
Злочин је изтршен на двема најбо фим лругарицама из мога краја, Једни ноћи дошли су четнички бандити, из вели их из куће и одвели у пзаним' код једног бездана где су их заклали Једна другарнца“
Оео је примјер кеко мстимит догађа речем ожако мзлињелим празмим рије чима (један, једма, бандит м опет исто“ гостеје меубједљив, медоментарам. Те кев је случај и са пер „Кудир" у „Младом борцу" (Србија), бр. 12.
Допжем којима јона стварним по: детци — о злочиму, злочинцима и жруви, или о чети, о борцу у једној одрећеној м или о једном одређе ћемом раду м сличио, — у којима не видимо свакодневне људе са Њиховим карзитеристикаља, слаби су дописм, Врло често они се не могу употребити.
Недостаци дописа су парно донесеми подаци, којм сличе статистикама. Таним м сличним до-
писм меводе само бројке о Рани ма
ба Чолаковића, каје су зећ објазљиване по нашим листовима, а које ће ускоро изаћи себраме, посвећано машој тучечкој омладини, мз одломка: „Срце њога народа“, може се много научити
„Ишао сам с другом кроз блокнрану Јагодину. Већ смо се примицали другом крају града, трема Бурђспу брду, м не слутећи да су на излазу греда њемачке страже. Требало је сано да арођемо једну окуку и да им паднемо у шање. Управо ту, искренуо је пред мас, као да је из земље изникао, један ајечко на Омииклу. Зауставио је бицика и запитао нас:
— Имате ди легитимације7 Ево их Немци зегитимишу све који излазе из града,
По чему је могао тај малишан послу“ тнти да ми мемамо асгнтимација, да нас треба опомснути, ме змам. Ом је вјсроватно знео да у шуми низ људи који бију окудатора, да из града Одзазе у шуму многи и ом је са својим дјечачким срцем био та њихоној стре ин, Својом опоменом он нас је обојицу стесво од сигурне смрти, Још и сада нидим његово препљануло лице и жине паметне очк“
Осјетиш срце свога мароде, јер чу|еш властито срце и спознајеш племемиту љубав према мароду м спободи м солењу мржњу према непријатељу.
Добар допасник — то је треће наше питвње — мећиће те људе, свекоднењзе људе, омпадинце са свим њиховим тешкоћама, напорима, лтијењима м сстварењиме. У његовим дописима они говоре, причају м раде из властите дује, из душе машнх народа, обогаћене кроз ожај рат племенитом мржњом пре ома тепријатељу.
Од дописника у многом — кво што смо видјели м већ маведеним примјеан завасм вриједност дописа н њиупотребљивост, Ово вриједи и он да када је дописна служба организована,
Доћисници треба да буду политички
вођу. Тако ће моћи успјелије запажати, ооље одебмрати материјал, теме и мо“ гиве за обреду. Ево примјера како се често не изабере и ме искористи добар моти:
Омљадина пиротског окруте за свој амст „Мледост“ добила је из отечественоФронтовске Бугарске 6000 нг папира им камион за превоз. МИ на само то. Из Бугарске она су добили и клишеа слике дрегог вође и учитеља Тита, То су најбољи примјери ставрнога братства нашмх марода са Бугариња. забиљежен, он широким масама младих чини опипљивијим наше бретство, Али о томе се није писало.
Или на примјер: у врањском округу утицај непријатељске пропаганде још
реда у пољима, свемему меколчко имена ипи, кад онај допис из ужичког округа, почињу са: И иски борац м неке јединица, тај м та и теко даље.
На примјер: „Млед борец“, лист антифашистичке омладиме Македоније, домио је долис ма 41, дивизије. Кеже се само, да је једиа удљома група 17. брига, даб уништила 13 немачких камиона. Друта је заробила 4 Немца, з два убила. Спичан допис је у „Омладинском бооцу“ (Хрватска), бр. 30: „У засједм". Ис“ писана су 23 реда фрезе, а акција је описана са:
„за час је 15 бандита асжало мртвих и рањених мл пести“
Ти дописи слабо користе. Из њих се ме виде људм који су извршили јумачка дјела. Најбоља похвала за њих је мстимско описивања њиковог дјела, а то је срчика, смага дсписа. Тажви допесм уздмжу, устело популерешу војмичке и редне устјеже поједимаца м група. Уто. тихо су допис дјељотворнмји. У машој
| штампи мма велики број добрих дописа,
Ево межолико њих:
Партизам сам и то ћу упјех Бети!“ |
(„Неша борбе“ лист омладина Источне ме).
И мод мас се чепмх мапи. „(Доћи из Мостара за „Младу ХЖерцеговиму“. кога је дозмела „Ријеч аитифашнстимке омгаћине Босма м Хе ерцеговине“, , и зад~ 1 оМи мпадн" — нако се реније звао маш лист).
Лејеп је допис Џевала Миџића у
„Млавом Крајешмину“; „У Козљом смо се упозмпли,, .“ То је сјећање ма друга Брацу Козарчамиме. то је спизода из жевоте моја деје вјерам упечатљив дожез о борцу м руковолноцу јумачке омладима, без хввлисања им мемјештемасти. То су сте обимми људм, то су омладммцм. Наша омладима има толико |умашта, чврстиме, мепохолебиве љубаан матоп м спободу ми можњу према мегрмјатељу, да немамо ммклиње по:
да штогод тештачим ставрамо Довољмо је само узимати материјал ма меше борба м рада, узимати га срцем м умом, тр — мизмо маме Кллињим ~ осјећлјем пуне свијести говорити о тешкоћама и мељорима мзрода м омлдмчф и о потреби да се непријатељ побједм по сазку цијему.
У том погледу, из биљашки Родољу-
се кроз ске лажи о прогонама Срба у Мажедо“ нији. А толико је примјера било м седа ма име гаје Срби и Македонци заједно гину за ствар једних или других ми за заједничку ствар једних и других. Али ни о томе св не пише.
Да би све ово дописник видно, нужно је, — ме само да му помогне органнзација, него м да сем ради на савлаћивењу политичког м културног материјава, да потпуније гледа у живот м ње тове проблеме.
Као што ови примјери ремито говоре, множине постају најмасовније сретство политичког раде м одгоје омледине. Због тога треба бити смјелији у тражењу дописника, а не крут и несластичен, Због масовног прилива омладине у наш покрет, зрог младости њаше организације, сво вриједи марочито за Србију и Војводену. Ту постоји једна тенденција да се као допнсњици задрже руножодиоми омладине, која ради других дужно“ сти ме могу да обављају тај посао. Текав је примјер се допискиком из Вра. ња. Уколико танњм друтоаи и врше дописмичну службу, многи догађај м мо"ивн остају њеобрађени и неискоришће
Не примјер: у Арамђепсвцу, у редчоници за рубље, раде омладинка, а се не пише, У Крагујевцу ради пет омладинских домова, над крагује азчжом стледимом изаршеми су многи сњирепм злочини, а о томе се ме пеше, У Влашком пољу, у округу мледеновачком, отвара се рудник лигнита, Јавило се већ 1000 радних руху. О ударннцима каје су помиклм у ударној недељи у
|
Београду, мије се писало. Ударни било, било је радмих чета и батаљоне. Њихово дјело се види кад се прође кроз Београд, али се у штамли око не види.
Треба смјелкје, еластичније бирати, промалазити оне омледнице м омладинме који ће најбоље одговарати тим зедетцима. Огв напомене о проблемима долиса и дописмика, само су прилози за њихово рјешења. Самим својем поставља њем они носе своја рјешења, јер су помикли кроз капор младе гемереција у изградњи љепшег м бољег. Рјешење тих проблема а м сам рад ма њиховом рјешењу јечање је напора м успјеха ма-
ДЈ
ше мледе генсраци; Нусрет Сеферовић