Omladina

ОМЛАДИНА

НЕСМАЊЕНОМ ЖЕСТИНОМ НАСТАВЉА СЕ ПОБЕДОНОСНА ОФАНЗИВА ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

ЦРВЕНА АРМИЈА НА ОДРМ_

| | | Н

1. | | "

| | #

5: #: МО Бер 5 1: ПЦ и ђЕ

| |

и | |

ААШНЕРАЊ Пи ТА ; | МИ

| ја :Н |

| | |

Н #в | . ||

АНА Ми АШ ПИЈЕ

| |

| !

ши | 1

вин | | | п

| ЊЕ

|| | |

3 8

РВИ ИЕ] ПИ а НЕ

| #

1 |

| | |

| |

5 1

ћ ђ |

| ; | |

| Н || %

не НЕ 1 ЈЕ +

зтеких односа међу словенским народима после рата. Поред тога радиће ма у варода а ЈУ ИНННОН са културним текови" маршалу Југо. маршалу Совјет. Стаљину, пољској влади у Лублину, д-р Едуарду Бенешу, бугарској влади Отечественог фронта, Саесловенском комитету у Москви н свесловенским комитетима у Лоадону, Њујорку и Сиднеју

ша, кога су јединице Црвене армије о6 н тиме

; .

Нин ПАТЊА нерв тв МЕ НИ

на југословенском укек је сремски фронт. Непријатељ је предузимао јаке мапеде не дељу тога

фронта м јаким смегама уз помоћ њеликог броја тенкова успео је да задоје нешто земљишта. Најжешће бор-

НОМЕМОРАЦИЈЕ

У недељу 21 јепузра у великој дворани одржамо је хомеморзтивно вече посвећено 21-тодишњици Лењинове смрти. На комеморзцији, оргенизованој од стране

уштва за културне везе Југославије са Совјетским Савезом, били су присутни претставници Врховног штаба НОВ и ПОЈ, Напиовалног комитета, АВНОЈ:2, АСНОС-а, поред великог броја граћана. СНЛОПЉЕН ЈЕ СПОРАЗУМ 0 ПРИМИРЈУ САВЕЗНИНА И МАЂАРСКЕ

20 јануара у Москви је потписан споразум о примирју између Совјетског Савеза, Велике Британије, Сједињених жава и М

Поред миза обавеза којим се обавеза. ла мађарска влада У споразуму 0 поњмирју са савезницима н учешћа у заједничкој борби против фашистичке Немачке, у 12 члану елоргзума предан. ђа се и накнада штете почињених Совјотском Саваау, Југославији н Чехословачкој Тај чаан гласи: „Штете по чињене Сорјстском Савезу. Чехосло-

јама, услед окупације територија ових дожава од стране Мађаоске, Мађарска ће надокнадити Совјетском Савезу, Чехословачкој и Југославији. али узимајући у обано да је Мађарска

сУ|не само иступила из рата против

Уједињених _ нарола Видо рат Немачкој, вице пристају да компензацију до ае наведених штета Мађарска не изиоши у потпуности него само дели мичњо: нанме у износу ол 300 мизиоца америчких долара, паативо у шест го-

него је оба стране уговоре

бо водиле су се на линији Опатовец—10овормнк. снаге пружање су жесток отлор и тршиле сталне противнападе. Поједина места прелазила су по мековико пута из руке у руку и линија фронта стално се мењала. После три дана жестоких борби неше јединице у силном тротивнапеду одбациле су непријетеља и узеле иницијативу потпуно у сво је руке. Наше снаге успешно су наставиле офанзивне операције на целом де-

ГРАД | лу овог фронта м постигле мова мапре-

довања. Губици у за последња 3 дена износе: мртвих 1.172, заробљемих 95, поред великог броја ункиштемог м заплењеног ретног материјала, | велике . ке у људству м ратном материјалу. Наша авијација успешно потпомаже опепешадије. У току само једног је извршила 560 борбених петова. У Хрватској, ма подручју Велика Писаннце—Грубишино Поље са западе правцу

кушајн остали су без успеха. После тешмих борби не подручју Грубишино Поље—Питомаче непријатељ је на целом фронту потисмут и под ударцима наших смага уз помоћ артиљерије, м даље оступа ка Ђурђељцу и Бјеловару. На подручју Доњи Михољац—Подравска које су предузеле противнападе. На подручју Нашица угрожена је комуникација Нашице—Доњн Михољац,

У намери да осигура комуникацију за извлачење својих истурених смага, Нем= прошнреном фронту =

умице маладају у правцу ТравниПосле пет дана упорних борби са

ши до ке. врпо јаким

пади м потучема једна јака копома. ЖЕСТОКЕ БОРБЕ НА ЗАПАДНОМ ФРОНТУ

На свим секторима западног фронта местављају се жестоке борбе, У Холандмји полако ју ка и стоку. У Арденима су Немци избачени готово кз целе територије коју су освојели за време своје офанзиве. На јужмом одегу западног фронта офанзива прелази мз руку у руже. Док Немци учестено мападају у Горњем Алзасу француске трупе су нешто напредовале у Вогезима,

РАТ НА ДАЛЕКОМ ИСТОКУ

У Бурми су се спојиле кинеске и бритамске трупе које су сада очистиле цео бурменски друм. У центратној Бурми Брмтанци су удељени свега 50 км од главног бурманског града Мандалеја, док су се на западној обели савезници искрцати ма острво Рамре, На Филипи мима вмеричке трупе брзо напредују у унутрашњост главног острва Лузона м приближују се

(О делу Владимира Иљича Лењина као го.

Р У ворис је Борис Зихерл. Он је истакао Лењинову заслугу у даљем развијању пауке Маркса и Енгелса у новим условима спохе империјализма, кахо у тео ријским поставкама, тако и у животној пракси. После предавања, Вјекослав Афрић, члан Народног позоришта, рецитовзо је песму „Лењниса погреб“ одломак из поеме „Владимир Иљич Лењим“ од Мајаковског, у преводу Р. Зоговића. На крају је Београдска филхармонија са диригентом Оскаром Давоном извела посмртин марш из Бетовенове „Ербике",

Такође су одржане многобројне комеморације посвећене Лењину у свима ослобођеним крајевима наше земље.

ми бродови, житарице, стока итд.) Сума која се има платити Совјетском Са. везу износи милиона долара, а су. ма која се има платити Чехословачкој ми Југославији 100 милиона долара. Мажао ће платити компензацију за штете причињене ратом другим саве-

вачкој и Југосларији. војним операци. |заичким државама н њиховим припад-

мицима ,з износ компензације одредиће се касније“.

У осталим тачкама уговора мађарска влада се обавезује: да ће поново успоставити сва законска право и интерес Уједињених народа и њихових припалбика ма мађарској територији, до ће оаепустити све фашистичке организапије у Мађарској; надаље се поништааају уговори између Мађарске м сила осовине.

Услеви споразума о примирју ступа-

ју ма сиагу у чагу њихова потписива-

дина у роби, (машински уређаји, реч- "а.

Слатина нови јаки непријатељски напа- | Ам намлазе ма јак отпор наших смега |ио

УСАОЈ, развијајући се организацноно пуним замахом на ослобођеној те“ риторији, коза зе до ведзана захватала углавном села и мале градове — по примио је извесне организационе форме које су одговарале таквом терену, потрсоама и условима рада на њему. Друкчији облици оргавизације развили су се на окупираној територији н великим градовима где услови изискују нарочиту обазривост м где су баш ти услови учинили да број омладинаца, које је УСАОЈ арганизационо обухва“ тио, буде релативно малн. У току тро годишње борбе ти разиоврсии облици орг на ос,

територији (домови, радне чете, курсеви итд) дали су одличне ревултате и сваким дином их дају све више и ви-

Када је са ослобођењем већег дела отаџбине наша војска ушла м у велике градове, у њима је омладина одмах почела да се организује, често без ичеје помоћи са стране, у формама којих је пуно искуство омладинског рада У

ијдоугим крајевима и које су досада да“

вале одличне резултате. Као и свуда оте су и овде лале одличне резултате. Али се брзим развијањем покрета показало да те досадашње форме нису довољне да потпуно окупе најшире омладикске .

УСАОЈ је живи покрет омладине, који се у својим облицима мења и развија Форме његове делатности морају бити прилагођене условима и потреба. ма рада у месту где се примењују, ка“ ко би могле да испуве задатак што чвршћег окупљања омладине у народачком покрету, Према томе, у новим условима рада као што је то случај са великим ослобођеним градовима. 1! користити не сомо старе форме рада, које су створене на дроугом терену н у другим условима, већ поред њих тражити нове, прикладније начине који би заједно са старима мај Рише окупили

По селима н малим градовима домовису били центар делатности УСАОЈ-а, Они су одиграли једну од вајзвачајнијих улога у развитку ома. по крета. Ни данас се ствар није промемила. Домови данас не само да нису изгубили ништа од свога значаја, него напротив, у новим могућностима свестраног развитка њихова се важност много повећала. Ади у великим градозима су могао проширене могућности за окупљање омладине. Ако би се да. мас сав рад УСАОЈ-а поставио нскључиво на рад у дому. што се често сре. ће у нашим организацијама (рецимо У Београду) онда би он био узак и.ми не бисмо успели да у УСАОЈ окупимо целокупну омладину. У сељима Босне, Лике или којсг другог краја дом је могао да окупи целокупну омладину, али у Београду или којем другом ве ћем месту, и поред тога што у дом долази велики број актишних омлади наца, ван њега ипак остајс добар део редољубиве омладине организацново необухваћене.

Олборе УСАОЈ-а треба стаарати по реонима, удицама, блоковима кућа, ве ћим предузећима, школама (чим се о творе) и установама и тамо развијати рад. Обухватајући омладину тамо где она живи и ради, што се већ ради у многим нашим градовима мн ћемо нај лакше доћи до ње, најбрже је обухпатити и најпуније активизирати, Продирући на тај начини у масе омладине ми ћемо лихвидирати штетну појаву, која се јавља у неким местима, нзиме, да су се домови почели претварати у са већег или мањег круга најактивнијих младића н девојака, док “= осталих, остајући изван дома, о. стаје изван пада уопште.

Прекинути са досодашњом праксом

да дом актив-

и жена | Србије одржаће се у недељу, 28 ј2музра. У другим нашим крајевима, амтифа шистички фронт жена узсо је већ одавно јак замах. У Далмацији, Црној Гари, Босни и Херцеговини, Хрватској и Словенији, удсо жена у народној борби од изванредног је зиачаја,

Сад и жеме слободне Србије одржевају свој први митинг. Иницијативни одбор упутно је тим поводом проглас у коме се жене позивају да у што већем броју учествују на овом митингу.

На митингу ће учествовати н жене из унутрашњости Србије, а такође и претставницс антифашистичког фронта жена осталих наших земаља. Биће при. сутни и делегти жена из Бугарске н Албаније.

У вези са овим ом, да и антифашистички фронт жена Со бије покреће свој лист „Зору“. Лист ће излазити месечно и бавиће се свим проблемима живота, напора мн борбе жена у нашем ослободилачком роту. Тако ће, поред цевтралног листа Југословије „Жена данл“, хрватске „Же. "оу и“, словеначке „Наше жене“, „Лалматинке у борби“, „Херџеговке', Макелонке' и србијанска „Зора“ по: моћи ће да се жене правилно обаве. те о свим питањима и задацима који пред њиаз стоје у вези са борбом за

ослобоћење и изградњу нире домо вине.

Број 29

ОБОГАТИМО ФОРМЕ ОКУПЉАЊА ГРАДСКЕ ОМЛАДИНЕ

ност УСАОЈна. изнети велики део рада изван дома, у масе омладине органи зационо још необухваћене не значи и не сме да значи да рад у дому треба да се запостави. Напротив, развијање рада на свим местима гле се омладина надази, подигнуће рад дома на много виши стелен н омогућиће да

у |дом постане сабирадиште много ширих

омладнаских маса, на тај начин центар рада не само најактивније, већ целокупне омладине у реону једног дома. Досада ми смо омладину окупљали коо целину не чинећи готово никакве рарлике између појединих њених са: ставлих делова. Такав рад захтевале су прилике, услови м задаци наше трдгодишње борбе. У малим градовима нисмо имали потребе да организујемо састанке ове или оне омладине, или да за њих тражимо какве друге посебне форме рада, Ни у великим градовима за време окупације није у ведикој мери био развијен посебан род са појединим групама омладине. Па и после ослобођења у већим гоздовима УСАОЈ се стварао н проширивао радећи са омладином као целином. Међу. тим, штогод се више учвршћује и 0 бавља позадина за помоћ фронту, што год се нише развија трговина, индустонја, просвета И уопште сав привредни живот, све се више јавља потреба рада са посебним групама, слојевима |омладине. Та појраз се већ ланас осећа код нас, Већ се сада показало да се, например, радвичка омладина пе може окупити у потпуности досадашњим начином рада, Мако целокупна омладина има много проблема који су заједнички читавој омладини, сваким даном појављује се све више ствари које интересују специјално овај нан омај део омладине. Ралиичка омладина, због њеног ековомског положаја, ра да у фабрикама н радионица куд. турног нивоа и других момсната, мио го ће се дакше окупити на посебним

радничке на кофима се распрааљају питања која 3а|сецају мајмепосредније у њен живот и рал. На многим местима већ се стварају одбори радничке омладине по фабрикама и осопима, којима руководе еоиски одбори УСАОЈ-е, или се рад. ничка омладина окупљена са осталом омладином. састаје из посебним својим састанцима.

У оквиру раде са радничком омла дином треба нарочиту пажњу посвети ти шегртима, који имају свој специ. јалан положај, своје специјално питање. Треба давати иницијативу но помагати организовање шегртских домо ва и школа и у њима развијати рад. Ралничку омладину коју УСАОЈ оку: пља, треба упућилати у синдикате, где ће она моћи заједно са старијим друговнока да ради на решавању свих о них проблема, који аасецају у живот како старих тако и младих радника (побољшање услова рада, радно пре ме, заштита мадолетних радника, со“ цијзано оситупање итд.)

Среднехшколска _ омладина _ својим посебним састанцима, гле се ома осећа потпуно у својој средини и гле расправља своја средњошко. а питања (питање надокнаде школске наставе, о. правке школских просторија, „питање средњошколске штампе итд) може много лакше и шире да се окулњ Н су искључени повремени састапши студентске омладине, нако университети ме раде.

Омладина има интереса за врло ра знолике ствари. Ако хоћемо да је пелокупну окупимо, морамо све. страно развнти наш рад, тако да не о стане ниједан позитивни интерес о малдиме, који ома не би могла заловољити у оквиру организације УСАОЈ. Доскора ми нисмо могли да међу о:

систематски. спортски жиоот. већ је рад на том пољу Оно повремен, онакав какаа су дозвољавале прилике. Данас већ постоји могућност да се на спортском и фи» културном раду жупе велике масе о|младине. Треба организовати спортске клубове, који би разним секцијама обухаштили свс гране спорта ни физкултуре, Масовно развити спорт са новим схватањима на научној основи. Физкултуром и спортом треба већ у поаадини очеличити нове војнике за службу народу и отаџбини. На том пољу УСАОЈ треба да одигра велику улогу. На њега пада главни терет организа вања н вршења физкултуре и спорта.

Библнотеке, читаонице. музичке сек-

градова много и свестрано развијати.

Развијање рада, како смо горе навели, не би смедо да доведе до одваја ња ове нли онс омладине, јер без 06. аира на неке спешијалне проблеме н интерех, сва омладина чини један јединствени анти: стички покрет Ује. савез о младине Југославије.

Посебан н заједнички оад треба у складити тако, да један другом не сме: та него да се уњавају. Тако се о младина неће раздвојити већ ће се њема јединство само још више учиостити и свестрено проштрити.

Богатство разноврсних форма рада треба мепрскидно откривати и приме“ њивати их до те мере ду које се по-

кажу косисним, не заложанајући се само на једњим формама живот он пракса, развитак покрета захтевоју

сваким дамом све нове и нове,

Михандо Швабић