Omladina
Број 29 .
„ОТЕЧЕСТВЕНИ ФРОНТ“ 0 КЊИЖЕВНОСТИ НОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Упознавање — по овом мли оном пи тењу — између марода Југослењије и Бугарске један је од напора у стваро њу им мскивењу машег братства. _ Због тога оно треба да је потлуно и — де боље кажемо — правилно, Утолико је смо снажније и брже.
Ту намјеру имао је Богомил Нонев мед је писао свој чланак: Књижевност нове о Југославијен у УОтечестаеном френтун, органу Националног комитета Стечественог фронта, број 112, од 16 јанувра.
Нонез ја хтио дати мратак преглед развитка наше књижевности кроз — мародно-ослободилачку борбу. И као што је једино правилно, он ју је хтио повезет с ињижевношћу о која је и прије рета била носилац прогреснене мисли у Југославији,
обради овог предмета он се слу. жнио углавном бројсвима (омладина) листова: _ УОмладина“, _ "Омладинска борба“, „Млади бораци, »Гпасм, иЗа победу« и др.
Због оскудмог, па чак врло, врло оскудмог материјала којим се служио у свом чланку, Нонев није потпуно осанјетлио однос ти нове ЈугоСлавије према својој медавној прошлости, као м њено дјело м њене мосноце данас.
Нонев међу именима _ књижевности нове Југославије сусреће „старе позмате пјеснике, који су остали хрзбри и поштеми м опјевапи путеве борбе
кормиљври на том правилнем путу меше књижевности прије рата.
У _ народно-ослободилачкој борби, кад је и књижевност добила услове свог пумијег и бржес развитка, она су маставили своје дјело богатећи се сами и богатећи га овим мешим великим данима. Токо књижевност постаје моћнија, дјелотворнија, служећи м борећи се зз слободу и културу.
Де је гледао овако онда Богомил Но нек не би напримјер за пјесме и књижевно дјело Бенка Марковског писао дз је његово остваралоштао надалеко омиљено и познато, одседа име да се проучавач, з повму: »Пјесма о бмографији друге Титан Радована Зоговића без које се не де замислити наша нова књижевност — ме би само хронолошки забиљежио. Не би му се десило да ме забиљежи Зоговићељо »Лирске хронике«, чији одломци излазе по нашим ли стовима. Да је имао изворе из којих би црпио податке зе обраду с»0тв предмета он би истакао »Стојанку мајку Кнежпољку« од Скендеро Кулемофжића и његове прозне радове, он би истекмуо »Јаму« Мезна Горан Ковачи ћа, Поред пјесама Бранка Ћопића »Огњено рађање Домовине«, које Ночев сљомиње, изашле су пјесме Јована Поповиће »Ласта у митраљеском гимјездух и прозни редови »Истините погонден и »Лица у пролазух исто тако Јована Поповића, Сакупљене у збирку, изншле су у Свовемији пјетме Карла Дестовмика- ојуха “ а „Матеја Бора
ОМЛАДИНА
историја“
Музика уопште заузима у совјетској филмској уметности најпочасмије место, Она је нерездвојим део скоро сваког совјетског уметничког фмама. Управо музнка, оригинална музика, музике кво средство за ојачење и допуњовање филмске слике, амекзо музичке илустрације. Помекад она ствара исто тако јеке музичке слике, тако да постеје самостална. Теко је било у историском фигму »Алексемдар Неаски«, који је посте«но Сергије Ајзенштајн. Музику је н=тисво познати композитор Сергеј Прокофјев м она је толико успела да је изводе низ концертима, Ова музика није ни пратња а мије ни илустрација: 4 је створао комлозитор у сталном . Понекад слика јин седржине ствара систем муаичинх пајт-мотива, који корактеришу поједине хероје м поједине драмске врхукце филма; понекад је музичка ми-
код жуће и ме пише музику поручену за нежи филм. Ом силази до комлозиторг-лаборанта, учествује у читавом процесу стварања филмске пантљике, његова музика је део синтетично уметност — филмске уметности, При томе ома ништа ме губи од своје оригиналности: Прокофјев је остао Прокофјев, са његовим оштрим, гротескним, пажонсжим
»Књижевне
ен на у Тако дубоикен им м "| вихрјег). Матеј | Бер ( не Пав-| ко учествовање у процесу стварања тих мосилаце прогресивне мисли у Ју-| шић) написао је двмје дреме – зТешки 5
госљавији«. (остати ма томе је непотпуно н не-
ко се хасмије показало, Крлежа није нашво правилну оријентацију. Ом је био у оној групи умјетника која је претстављала тенденцију бјенства, дезертерства пред гољемим потешкоћама жоје су пред мм снагама;
био у оној групи умјетника моја је претстављала темденецију »умјетности изнад политижем. Кад су дошли најтежи дани за наше народе, код се подигво бој зе слободу и културу
7 војску — Крлежа је остао у Загребу: — Крлежа ћути,
Нова књижевност Титове Југославије крчила је свој пут од »Ноње литерату“ »Наше
»У-
прокрчила себи пут је ективистички став према животу м послужила ствари наших нероде. Милован Ђилас, Радован Зоговић, јоњен Поповић, поред других, била су
часи м »Поцјепанци«. _ Миле Клопчић мапмсао је драму у једном чину пматич, Витомип Зупан маписво је »мајбо-
љу новелу из партизанског живота« (БЗихерл): »Динго«.
По многим машим листовима налазе се пјесме м прозни радоки Ива Фрола, Душана Костића, Чеде Миндеровића, Владе Поповића, Тамасија Младемовнће, Драгог Миленковића, Мирка Бањевећа, Франце Бека, Мишка Крењеца, Ферде Године, м других,
Многи, које је поменуо Богомил Ноез, почели су или тех да пишу, или треба још много да уче од својих прет ходника, Они још не претстављају и не могу претстављати нашу мову књижевност, На крају свога члемка Номез је мпак правилно оцјемио улогу књижевности нове Југославије »у побједи мад фашнзњом, у маградњи братског јединства, међу ноље је, у тојачању љубави преме "вољеном вођи маршелу Дет, у учвршћивању веза се словенским им народима, при стварању вене » слободне фе-
дерације.« — јер је уочно њему глав-| Дммтриј
ну основу »Она служи жнаоту« борећи св за њ Нусрет Сеферовић
Војо Динитријевић
НЕПОБЈЕЂЕНИ (Линорез)
МИ СМО СЕ У БРИГАДИ РОДИЛИ
јесен је полегла по опаљеним јебучким голетима. Ни вијугава трака цесте мије више онако бело. Само меколико јета боров» — набубрелих, мириса смоље — сенче цесту и пропланке. Да пи сте чули каже чудно кроз оштре бодље борја ветар хршми своју смагу! Не, то мије језа. Та смесб кипи преко сасушене траве и копаља четинарских. То је весео говор птица у гроздовим» дремовних шмишерица. Ту у присенцима ма гу-
година проћи док се ислари њихов смрад ме стотимама танвих пропламака! Не, ви мисте за то ницели! Мад вашим растом, над мореном и жилама вашим — дубоко у земљи ураслм, стрепео је из дана у дам, тешким радом преморен и змојем проквашен опаљени лин санџачког сељека. Кад ће нарасти круна "аша — високо и широко — да му она гочинка не раду и путу пружи. Његова = • не њихова неке је о бави Кад
Ње у присенцима вашим марасти густа
травв дз стада његова пландују и ФА сунчене љетње учмагрине се склоне. Његова — 8 мис њихова мисао је то била! Борови и пропленцм зар сте зеборевили кано је межан м топео чобански ход м ситан, шуморави ход стада. Како је сладек сам, у сенци вашој, једрих и витких а, Зер вес није мучило горко питање: где су седа беза стада, где су очи путмика м мобана од пошћења удубљена! Зар вам никако није з килела мржња на туђински – кломлаах топот и обесно рзење њихових хљусина маз хлебом самџачких робова земље! Зар вес није покло туђинско мумлање што се уз сваки делић разливамоћ Зар мисто видели по њиховом телу и одећи хиљаде скорелих мрља од источене крви људи, жене, деце м стераца из домовине маше! Зашто бодљикама својим нисте боли очи крвавих изрода што су ми у креничким загрљај до љазилић Де, вома то говорим, » пропланци п' љени наши! Ветар лишћу вашем тужи. Не дајте, борови сеновити!, .
А ожо у они! Ми смо те, борови
~
Сцена из филма „Музичка историја“. Деско члан Московског вепикос позори-
шта Пемешев у улози шофера Петје Говоркова.
филма семо проширује круг његових музичких слика, помаже му да ствара музику пуму лева м дејства, које св по својој јесмоћи резлизму. Много музике је меписво за филмом други познати < и композитор Шостажович. ИМ њега филм за стутво, већ му мапротив дво мно-
стремљења у музици ка мрвелм уметности, уметности за себе. Прво је Шестекович нњепмево мотиве за филм »Златна брдв«. Тамо су принззене карактермстике стере Русије, поједини типоњи руске буржовзије и њемих слугу. У њихоаом приказивању Шостажович је показво сав свој теленат за гротеску, карактеризацију пуму сарказма м иромије. У филму »Сусретни он је прах створио мову совјетску песму, песму омладине: филм га је жио животу, омладини. У својим последњим радовима за филм, Шостакович је достигао изузетну снегу трагике м драматичмости. Јака димамица и емергичност
музике у филму »Велики грађанин, који је погљећен Кирову м грађењу мовог совјетског град», достиже генијалну је | „
пуним ужасљ м очајања им у нежолико јежих музичких акораде. Музика у »Зојн Космодемјанскоји, рођаци Шостажовнчеве »Лењинградске симфоније«, пена је. Трогичност прожима и про. тескне мотиве који карактеришу пијаног Немце — ззера.
наши! Певајте иглицама својим на њетру зањихани! Зовите. и одбегле птице. Слободу смо вам донели. Зеовнте људе, жене, децу, Журите за плажом кишом де страд њихов око вес и са вес спере. Не стрепите — ме љутите се на место коњско рзања. Наши су то коњи, Раскрилите мм широко неАра у сенци својој Одевно су жедне одмора. Хиља,
њаре и увала нежуљемим леђима скојим носили су м пренели оружје наше им храму његову. Зар још мисте чулић Заборавили смо већ колико се пута оно ватром и никотом смрти над крволоцима смејало, Не стидите се што је похабљм ћилим у сенци вашој. Ме! Ми умарни нисмо! Спушајте тремутак сомо им заориће се песме бритоде. Уплешће се у грање и лишће ваше млада нова песме. Проткаће га као пролетнм мирис косу девојечку мекани им топли омладински глас Миленим, Добрилинм, Верин... Оспетмичка, победничка песма је. Наша је песма чиља, снажна, човеченска. Скоро смо заборавили до су две годиме воћ давно прошле.
Зар не чујете у осмеху нашем
СОВЈЕТСКИ МУЗИЧКИ ФИЛМ
(У вези са приназивањем филма „Музичка
у Београду) Ати, жтећи смо де говоримо о соњ јетском музичком филму. То је у осно-
зи филм намењен забави, одмору, гли се ти филмови ипах разликују од сличмих холивудских филмова,
„Музичка историја« као дз је сбичен филм уз учешће познатог оперског певача. Ммоги ће де се сете кеко су окарактерисали стереотипну садржину холивудских филмова ове врста совјетски новинари Иљф и Петров у књизи оједноспратна Америка«, Ту се мема због чега устручавати. Ко може до зохтева од оперског певача де игра као Кокли“ старији! Ом ме зна мити хоће да глуми. Он хоће само да пева. Овој оправдано жељи треба мљаћи у сусрет тим пре што + гледаоци желе де познати певач пеза што више. Реди тога овде седржино чема никакоо змачење. Обично се раззија оважва приповест: ан младић учи певање, али нема успеха, Но зто ту се појави млада лепа жена која извлачи певеча. Ом одмах одлази у »ућетрополитен оперуч.
"Музичка историјен јесте филм наме-
њен тако звани »лаки филма. Алм им ово је филм из живота, а не млм уз учешће познатог пезеча Ле-
мешева. Ни совјетски филмски редниди, ми совјетски гледаоци ме подносе сатуп где се све решава једноставо, по обичном рецепту. Млади шофер Петја Говорнов (кога игра солиста ве лижог позоришта у Москам, Лемешев) а крају крајева постаје познати опорсми певач, Разуме се, овде постоји и стари уђек одушевљени учитељ музике
»а Бјелкина). Још м ви хоћете »ћарру-апви. Али јенарио. пМу« зичке историјен мапмсво је онај исти Петров који је критиковао коливудске оперске филмоње. Зато овде немо ни глупа сентименталности, ни мецема филмских звезда. Петја Говорков пре него што ће да постане прави уметимк, пролази кроз све тешкоће талемтовеног човека на путу до пре ве уметности. МИ ма том путу га помаже не лепа жона-мецена, већ друштво, совјетско друштво, које је зомитересовано талентом, изниклим из његоње средине. Избор музике овде је друкчији мего у холивудским оперским филмовиме. Није то само нагомилавање популармих армија, него лирска руска мулика, Пе и сав основни тон филма је пирсни и руски. Појединачни музичка њотиви (музичке сцене из »„Оњегина« од Мажовског м »Мајске моћи« Римског Корсекова, народне песме »Метелицач Мару слау се децу собом и се
ком« совјетске филмске у: јао доброј музици, развија обор
Р филм из исте серије јесте »Антом Мзанович се смеје«. Сцемарио је малисао такође Петров. Млада певачица је заволела талентовеног композитора којм је написао занимљиву оперету у новом стилу. Али њем отац, познат лењингредски оргуљаш, _ негодује сазнавшми да млади композитор пише влаку музиху«. У сму му се јавља велику“ класик Јохан Себастијан Бах м говор“ му дз је целог живота маштао да напише... оперету. Овај лаки филм тражи "метничко право на сње облихе музике, зли се бори против оперете старог типа. М овај филм има око чега обично зема у холивудским музичким филмозима! идеју.
Филм •»Концерт-вапцер«ч поставно је познети совјетски филмски режисер п ~ Тема филма је сасвим музицер! Али то ипех није филмска
'ографије; валцер је приказан у свој својој разноврсности од бечког Штрвусовог валцера, кроз клљасичнобелетски валцер до страсног велцера — гротеске Шостаковичевог. У овом филму учествују најбољи совјетски музичтри и уметници балета,
Јурмј Густмичич
кежо мам је мио ваш плашт зимзелени као м шумораан шепат гора наших пистопадних! Наш пут је дугачак, наш пут је непрекидан, наш пут је јасан: борба зв човеске. У бригади смо се А она! Бригада је огањ у коме се кали човок. Још више. Бригада је човек.
геда је огромно живо језеро у које се сважог дана слизеју реке живота, рехе људи, реке мазика, рехе жеља, једва усмулих освета, жудња, стрест Колико најразличитијих река. Као зелено језеро окићено огрлицом зењихане пене ада живи, дише плућима дубима, жипи смагом што прети, поми се у немирчим наборима
смагом тврде сбруче обала, раскива и По сребрнастим _ капима јуначке м ваљају се њени таласи, разлива и мараста њена снага. Дотезе м пролазе људи, протичу, стапају се у њене моћне вале и расипају из њих појединци, а она живи, прима, кали м бележи свој пут у челичним бедемима с Фожда су вам чудне речи машаћ, Да, ми смо заборавили језни прошлости. Па нан смо пик прошлости. У огњу бригаде претопмо се живот
Страна 5
Василије. „„Нарад је бесмртан"
»Просветах државно издавечко предузеће Србије, издело је као прву свеску новолокренуте библиотеке »Совјетска савремена књижевности ромем Василија Гросмема »Нерод је бесмрТако смо поред »Непокорени« од Бориса Горбатова добили још једа“ змачејан ромам из совјетског Отаџбинског рате, Семе, док Горбатов описује непокорене совјетске људе у окупиреном делу земље, дотле Гросман више бележи моменте са фронта м непосредне борбе совјетске ермије са немачким мепедвчима.
У летње дано прве године рата крезале су фашистичке хорде у дубину совјетске земље. Црвена армија је 61ступала м у дефензивним бојевима не.
ског Савеза, јуначки извршена свој задетеж: одбија навелу немачке темковске жолоне м тиме омогућује повлаче ње осталим јединицама, Борба, то је радња читавог романа. Главне пличности су сви они многобројни борци, комамдири и комесери, сви ти људи који змају зашто се боре м који баш из тота сазмања о правилности и праведности своје борбе немзрециво мрзе не мачког освајаче, „ту црну силу која се размилела по земљине, М војника Игњатијеве, мн члана војног савета Чередњиченка и комесара Богарева, сав тај бесмртни народ који одолсва мепријатељу видимо живо пред собом у њиховим сезжидашњим мепориме м јумежштамља, видимо кано се немачка лашмна крха у борби са људским срцем. „Милионски народ иде де умире за сљоју слободу, исто тако као што је ишао на тешки Дошао је чес бор5е и они су јој дали своју кра, свој жиот. М мека се та земља прослави радом, разумом, чашћу м слободом. И неха не буде галнавнстввније у свету речи, од — народ“
Роман Василија Гросмана је снажан уметнички докуменат о подемзима сољ|етских људи у борби за слободу њихозе совјетске отаџбине, њихове рођене земље.
ДИМНТРИЈЕВИЋ „ГРАФИКА“
Добили смо још једви ликовно-уметмички допринос у мешем кул стеарсњу, који мам својим сликарским елементима убедљиво км непосредно говорм о херојским подвизима народноослободилачке борбе. То је збирка лимореза под заједничким насловом »Грвод зкадемског сликара Воје Димумтријевића, која је изашла у мздању „Фронте слободе“ у Тузли, Мапа „Грефика", текнички врпо добро опремље-
“| ма, прегледно деје поједине значајне
моменте из живота, борбе м непора маши марода у њиховом незадрживом ходу ке слободи,
Измесени су злочини које су вршили четимим-кољаши и СС-трупе нед голоружим женама и децом, (Нз Дрини, Злочим), склањање становништва испред
навзле окупатора, (Банијски – збијег),
прелазак преко Неретве се рањеницима у фу. офанзиви (Неретва, Болница у покрету), попаљена села, умор, Глад и маршеви, док се упркос свему томе издиже несаломљива народна снага у слом мепријатеља, у комечну победу. Нарочито су гоафички претстављени догећајм који су се одигравали у Источној Босим. Ређају се линорези чији нам наслови јасно предочавају све оме слике свакидашњих тегобних и великих мапорг и борби, обрађене од Воје Димитријевића, који је и сам прошао кроз патње и е заједно с народом и његовом оргам ЦКК П), Нелобјеђени, Заклетав ХУ Ума ке бригаде, Из борбе у бообу, љено село, Сусрет, Предах, Ој и драгеј душо мој
Његово је стазрањо црпело мотиве из мучних прилика под којима је живоо народ за време мепријзтељских офанзива, које је народ заједно са својом хребром војском једну по једну издржао и савладао. Димитријевићева „Графина“ је живо ликовно сведочанство свота времена.
мили сто клобучавн, стоструко јачи потисак крви, У очима бригаде израстео је маш топли м меки — неш оштри пум трозе поглед. У мисли бригада мабујале је продорма м моћна мисао наше. У рукама бригаде насочиле се мрке м тешме наше руке. То не мислимо ми, то не певамо мм, са => кажњавамо ми, то ме слетимо мм, то не говоримо ми то је брини у ин То АМА УНЕ годи.
Фа је телике, оне је бесмртна, у њој ми смо вепнкм, ми смо Бесмртни. Чуле борозм, снеговм, долине, гора,
тршеви, плањиме, људи, насеља — чујте ко смо ми. У њој ми смо се разрасли до феличине титана мисли им дела. За људе ван бритаде наш је језих нов. За нас ом је једини. Тераса нашег живота је за читаву »исину облакодеро измад њих.
Се облакодера се гољема
ожупани кишом сунченом. Зар ме мујетет Ми другим новим м чистим језиком говоримо. Као ћи челика у нама је шикмула жеља и снага: градити новог човеке. Будућности ради — не себе ради, То ве тражи. А мић Ми смо се у бригади ро-
дчви.