Omladina

Смрт фашизму - слобода лароду!

Цена 10/— динара

Београд, 16 фебруар 1945

НРИМОНА НОНФЕРЕНЦИЈА

ПРИЗНАЊЕ ТЕКОВИНА БОРБЕ НАШИХ НАРОДА

Свега годину ми дња месеца

чувене Техоранске конференције слободољубнам народи савта поновно су са редошћу и одушевљењем могли да

бруара 1945 објављени су резуптетн Кримске конференције, ма којој су руководиоци трију великих савезничких одржава Стаљим, Чорчкла м

за

претседника британске владе, г. Черчила, конференцији су присуствовали њихови мајближи сарадници у војничким м дипломатским питањима, Стога је више мего сигурно да се мза сваКОГ ретка изјаве — која је објављена ма завршетку конференције — малази детаљно план за испуњење утврђених закључака. На досад — неуобичаји мачин прецизирани су на тој конференцији сам кораци који треба да буду предузети за уништење хитлерокске за трајан мир међу народима после рата м за онемогућазање поновне агресије од стране импермјалистичко Немачке.

„Пестигмут је потпуни споразум им израђени су детаљни планови о времену и косрдимацији нових и још јачих удараца које имају да изврше | наше армије им наше авијације у срцу Н>ПИ отиам винее моје ад _сазнаће се тек када буду о шивани, али ми верујемо да ће врло уска срадње три штаба, која је постиг-

Недео се злочинац Хитлер да ће из вући своје звориње крзно читаво ако доће до сукоба м несугласица у севезничком табору. Наказми хазардер м жоцкар Хитлер играо је много на ту кврту, трудећи се ТЕ петних жила да му жтра домста успе. Садашњи супуди отпор којим је ом надахнуо своје злочиначке банде вуче корен за сваког мормалног човека сленој нади. Али одлуке Кримске коњ ференције удариле су, попут стиснуте меаие, на све његове миз»ерче комбинације, М Хитлеру и

кародне, профашистичке позиције, одјекнуље су одлуке Крнимске и ције – кес посмртно звоно,

Што дуже буде трајао рет, што а ше крви синова слободољубнвих народа буде пролмвено, то ће се виша чементовати блок великих _ демократсжих сила, то ће убојитија казна затећи фашнсте и њихово помагаче, крнвце ратних страхота — ето, то нам гоФоре закључци кримске ко је.

За народе Југославије одлуке кримбе конференције. пеу не са-

ме радосму гарантију још јачег учвршћивања блока слободољубивих демократсжих снага света у борби против свирелог с мепријатеља _ меших нерода, него и сјајну потврду исправности досадашњег дожања масода Југославије, њихове мародно-ослободилачке борбе.

Ево шта се у Декларацији Кримске

ције каже о Југославији:

»Сложилм смо се да препоручимо маршалу Титу и др. Шубашићу да слоаза којм је постигмут између њих

еста остварен им да нова влада лане образована на бези тога споре зума, Ми такође препоручујемо да мова владе, чим буде образована, објањи следеће:

1) Амтифашистичко веће м. о свобоћења Југославија (АВНОЈ и да буде проширено тако де у њему буду укључени чланови последњег југословенског парламента (скупштине) којм се нису компромитовели серадњом се непомјатељем, да теко образовано тело буде признато као привремемм парпаменат:

2) Зекомодевни екти које је донело Веће народног ослобођења биће поднесени ма макмадну ретификецију уставотеорној скупштини."

Споразум Тито—Шубашић тиме је, дакле, потпуно санкциомисан,. То је

Стаљин, Рузвелт и Черчна за време

прво, А друго, Антифашистичко народмог при змато је од стране наших великих са-

>дмосе на Југосљлавмју, означавају де фримитивни о крах свнх сплетака фашнличких провокатора и пок једн» ства маших марода у У фесконалних еден таи Лондону. Против њих су управо на тим питањима наши народи пре кратог времена изнели сјајну победу у земљи. Сада је та победа извојевана « у мећђумародним резмерема.

А што се тиче остелих предлога наџих савезнике у погледу _ Југославије, чаши мароди ће свани такав предлог о пре усвојитм, што његово оствзрење буде више допринело уништењу

У и “

га

Техеранске конференције, 3-Х11-1943 1.

је | фашистичког непријатеља и јечању деблока 6 уба: не

сже федеративне Југославије ма међумародном плану, з пре свега братство и јединство наших народе инсковано ма путу народно - ослободилачке борбе којим их мудро и победонносно води магшал Тито већ од првих редмог устанка — појачаће оружја Народно-ослободнлачке војске, приближиће час комачног ослобођења маших марода.

СВА ОМЛАДИНА С КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЈЕДНА РАДНА БРИГАДА

Прва конференција антифашистичке омладине Срема одржана је 10 и 1 фебруара у Сремској Митровици, на којој је присуствовало око 800 делегата из свих села н градова Срема. Првог дана био је свечани део конферен ције. Саме припреме за ову конференцију биле су ил висини, а дворана У којој је конферсиција одржана била је свечано н ухусно уређена застава. ма, слихама и зеленилом. За читаво време конференције омладина је оду“ шевљено мнифестовала своју љубав мн зеру у свог вођу и друга маршала Тита, клицала Народнио-ослободилачкој војсциЈДрвеној армији и њеном врховном команданту Стаљину, изражавала своју мржњу према окупатору, излајницима и разбијачима народног једни“ ства. Конференцији је присуствовао командант | армије Народно'ослобо“ дилачке војске генерал-дајтнант Пеко Дапчевић, заједно са својим штабом, који је омладини Срема упутио поадрар, у коме је рекао: „Данас нема борца мн официра у нашој армији ко. ји није спреман да да свој живот за Отаџбину, вли мн којим је спреман да свој живот да још једанпут зато што брани Срем. првом реду омладина Срема је то заслужила.“

име Централног одбора УСАОЈ-а конференцију је поздравио _ Милијал Неоричић, који је између осталог рек „Ова ваша конференција није пр“ лики празник омлалите Срема, Велики празници су били онда када су малн партизански одреди Срема из кууруза превртали немачке камионе, уући фашисте и њихове слуге. Без тих празника ме би ималн данас овај празник“. На крају је завршио речи. ма: „Парола данашње конференције да буде „Све за фронт — све за победу!

У име Обласног комитета Комуни. стичке партије Срема конференпију је поздравио друг Милош Стефановић, који је одао признање омладини Сре-

ма за њено учешће у народно-ослободилачкој борби и помоћ коју она данас указује народној демократској вла-

сти у извршавању задатака који пред њом стоје,

Претседник Газвног одбора УСЛОЈ-а |

за Војводину. друг ои Ниашић, говорио је о које је омладина Срема пркинаа на 1 кон. гресу омладине Војводине.

Конференцију су поздравили у име Обласног народно-ослободилачког одбора друг Милош Васић, у име Јединственог народио-ослободилачког фронта другарица Мирослава Нешић, прет ставмик совјетске омладине друг Јевдампије Тарасов. делегат омладике Албоније, претставник омладине Црне Горе, дедегат омладине Бамата и Бачке.

Исто тако конференцију је поздравила претседница _ Антифашистичког фронта жена за Срем Криста Бадањац, која има деветоро деце у Народно-ослободилачкој војсин, од којих је че творо погинуло, Она сама је од 1941 године помагала нашу војску н учествовала у акцијама приликом паљења вршалица н пушења пруга.

На конференцији су одржана два реферата. Удискусији по рефератима омазадина Срема показаља је да стоји на високом нивоу политичке сассти, да зна да оцењује догађаје, а нарочито да схвата улогу коју треба да одигра у обнови м изградњи своје земље. Читава дискусија је протекла у знаку обавеза, које су примали поједини сре зоти на себе. За ово време рада у Срему су никли многи удаоници који су на конференцији износили своје под“ вите на пољу обнове и изградње наше земље. Тако је другарица Бода из Кузмина за један дан ископала десет метара рова да би направила сигуран 32клон за наше боопе. Млада радница из Земуна Катица Петаковић сама ради на три ткачха пазбоја. Њено одељење да. је недељмо 5000 метара газе им 1500 ме тара платма за нашу војску. Милица Шојић, кројачина из митровачког пол“ ручја, сашила је за дам м и 24 пара веша.

За пострадале крајеве омлазина Срема_ поикупида је до данас преко 1,377.000 куна, 54. 739 кг жита, 8,702 кг

Излази недељно

Поштарина плаћена у готову

варили у везничке

чке.

Конференција на Криму показује још једном свима онима који су очекивали сукобе међу савезницима да су се пре-

чвршће везе које спајају те државе, м све ће бити чвршће везе које ће их спајети у борби против хитлеровске Њема-

своме очекивању. Блок три садржаве иде напријед м све су

, Милован Ђилас

ПОМОВНМО СТВАРАЊЕ

Потпреседних Нациомалног — комнтета друг Едвард Кардељ-бовц 13 фобругра преко редма одржао је говор »О демашњем главном задатку позединех. Друг Кардељ је говорио о нашем садашњем привредном положају и о задацима који се с тим у вези постављају пред нас. Ом је рекао: »Интерос срећније сутрашњице маших народа м наших радних маса тражи од нас да се свим снагама ужватимо 35 мајважнмју карику у дугачком _ ленцу маших задатека, за корчку која се зозе: продукција им трговина.

Друг Кардељ је оцртео три сектора наше данашње привреде: државни, задружмм и приватим. Ми ћемо са задржати сада само ма задружном сектосу на коме младима = омладинске оргамизације, могу много да помогну Задружни сектор повезује пелике мо -е ситних произвођача м потр чолежтивчом мастојању да подигну ма зишм степен своје продукције и да и ттовремено избеску извесме форме ис хоришћавења којима Су иначе у капмтелжстичком пи немзбожно подаргмути им ситни промзвоћачи им _ широке радне потрошачке масе«, При дачашњој разореконости м пустоши у нашој земљи задруге мају необично велики знача!. Дамес је њихов зедатек у првом реду »да мобклишу масе да би имицијативом одоздо прихватиље ствар 06-– мовае меше земље, да б" помагале у сваљађивању великих привредних тешжећа и да би помогле да се кзеђе из мризе, у коју нос је бацио непријатеље.

У старој Југославији изребљивачи су боже или спорљје преузимали жалитасредстанжа задруге у

имтересе. чожој Југославији, задруге, које ће сбужватити широне неродне масе »мосу са ослонцем на држевму влест демочратских снага не семо де у најаећо“ мери избегму ту судбину, мего — исто-

на- |уремемо могу семе постати чврст осло-

васти против оних ли де од држање чаправе заштитника њихових израбљизачжих мнтересвн.

По

наше зема у задње треме почело су масов39 да се стезрају задруге. Организеционе. већине стаих задруга и мачим њиховог рада није био баш _ мајзгоднији за садашње прилике и потребе нашег радништва м чимотништња м због тога се приступило организовању мових задруга — радникик чко-потрошачких задруге. Оне се битмо разлихују од старих по томе, што се не а друштвеним " што у њих не" сен де уђу спекуланти, | данци м други типови које хоће да искористе наш седешњи тешхм привредни положај за своје личне ммтересе. Ових нових задруге одмех су се прихватиле маса радника м чиновника. ] задруге полео се за два

» га неће ићи у рачум оним снагама ревжције које хоће да »последњи бој против демократије пренесу на подручје привредем Ти људи већ су дигли

оке дз је њихова организациона структуре, жомтрола им мечим управљања противан

мо“ вежу није тешко погодити где је суштина с и шта се схрнаа за овим клезетањем.

брашна, 3.316 кг масти, 15.079 кг кромпира, 41.377 кг пасуља. 42.599 кг кукуруза у клипу, 267 кг сланине, 195 хг са. пуна, 130 свиња, 78 оваца и других намирница м одеће.

Све аво показује високо схватање задатака који данас стоје пред нашом омладином. Показује омладину Срема која не само да се јуначки бори на и ударнички ради у поза-

нција је завршеца фор мнрањем ударне бригаде, ол свих де:

бербу куку ш доста нео

Ова конферснинја је још једанпут доказала да је друг Тито имао приво када је назвао „антифашистички Срем“.

И ЈАЧАЊЕ ЗАДРТТА

Навешћемо само један случај који може да послужи као пример зашто неки круг људи микако ка може да се помири са радом нових задруга, шта раде им ко су ти људи којим се позивају на правила м закон,

једна редна задруга позвала је ме сере који су продавали месо по 1.100 или 1.200 дин кг м саопштила им да се код њих продаје даоструко јефтиније м предложила да — сви заједнички продају по 900 дин. Они су се сагласили, али сутрадвн многи мису донели масе на пијацу. Овим и сличним људима о" могућене су њихово спекулације само због тога што мема довољно потребних намирница. Наше оласти м судови сталмо се боре против њих, Али њих треба ударити још са једне за њих најосетљивија стране, То ње учинити баш задруге. Када буду неше задруге довољно бројне и јаже, да могу да набаза довољно зе живот потребних мамнрница то цемама које одговарају куловмој снази нешег потрошача — онда ће за црну берзу, спекуланте и зијанце мастати замста црни дени,

Али постоји овде још м једна друга појава. Спекуланти ће покушавати м већ покушавају да баш преко задруга, а на рачум мајширих народних маса осигурају себи што веће користи. У апаратима задруга има још ммого корумпираних чиновника, бирократа, спекуљаната нојм набијају цене м праве злоупотребе се имовином зедруге, Ту је сада од огромме, пресудне важиости пуна, фикасна комтрола задругарских маса бдоз» до. једино уз ту монтролу може се успешно до краја отстренити све труго, старо из наших задруге, све оно што кочи њихов развитак ми крњи митарес широких редних маса народа.

Сада се поставља питање који су мепосредни задаци који у тези са задрутарством стоје пред нама, м на који на чин би могле наше омладинске организације задругама пружити највећу по моћ.

Пре свега треба ликвидирати мишљење које дањас влада у нашим органи зацијама да је питање задруга ствар саеког поједница, одмосно да омладински покрет нема никаквих дужности у односу према њима. О задругама тре6а говорити на састанцима УСАОЈ-а, и објосмити младим радницима им чиноаницима да је у њиховом сопственом ннтересу де постену членови мових задруте. Треба скватити једно: што већи број задругара, то већи капитал с којим зе друга реслолаже м утолико веће могућ ности за што боље смабдевање потрошача, чланова задруге. Слвез радничких мабављачко-потрошачких _ зедруга у Београду, који је најмлађи по постојењу, али највећи по броју, — има де“ мес само у Београду преко 50.000 чланожа, ресте из дане у дам и сазкодиве но се повећаве за преко хиљаду чљанова. Овакав пораст ме можемо забележи» ти у осталим крајевима. Због тога омљадинске организације треба да подупру м помогну развитак задруге. У првом реду треба младе раднике м намештенике масовно слати у њил. Осим тога треба пожести камлању утичући на остале слојеве народа да би у задругама ствармо учеттаовљле најшире народне месе-

Денес код нес постоје различите ме-

семосталан чиноанички апаратом савлађују траспортне – тешкоће Не радм се по јединственом плану, што отежава рад м дајз мање резултате, Сазез радничких задруга дао је имицијативу за уједињење — фузију — свих тих задруге, јер би на олаишан рад, тостистути а

саме

% у мнотим крајевима дошло је до здружења

различитих задруге, Наше омладинске организације треба м у том правцу, де делују свим својим утицајем, свим сво: јим могућностима,

Наше задруге, нарочито ноге, мореју да се са ммогим тешкоћама, нарочито при набављању и транспортевању намирмица, УСАОЈ може по тим питањима задругерстау пружити велику помоћ, Изећи у сусрет набављачу било у давању по' их под или утицајем ма продавача даље, помоћи прм организовању ок уређењу потребних сиљадишта и магацина, са редним групе ма или четама суделовати при транспортовању и експедицији намирница — ево само меколико конкретних примера где њиогу омладинске организација мн средно помоћи зедругарству. Тиме ће оне доприносити да се наша земља што пре подигне мз расула, а живот народ»

учини сношљивијњм , бољим. Стане