Omladina

Смрт фашизму — слобода народу!

пе Аја еји

Година || ~

У. (у ое ај и

слич

10—

Цена

Београд, 13 април 1945

МАРШАЛ ТИТО У МОСКВИ

ПОТПИСАН ЈЕ УГОВОР ИЗМЕЂУ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА И ЈУГОСЛАВИЈЕ

Већ исколико дана прате народи Југославије с мајасћом радешћу вести о боравну вољеног маршала м претседника Министарског савета Југославије Јосмпа Броза Тита у Мосивн. Испуниле су се жеље народа које он изражава у својим борбеним песмама од часа кад је прог пут окжинуо обарач партизанске пушке: „Друже Тито кад ћеш у Русију, поздр: ом мам Цросну Армију!“ још радосмији дан освануо је народима Југославије 11 примила ове године. Тога су дана у Мос. иви, у Кремљу, заменик претсединке Совјета народних комесара СССР народ. ни комесар мностраних послова В. би Молотов м

вета Југославијо маршал Јосип Броз ти. то потписали Уговор о пријатељству, узејамној помоћи м прев сарадње између С

режими бедсмима м бајонетима да одвоје два братска слотенска марода. Оно што због стоје слепе мржње према земљи радимка м сељака, упркос одлучног захтева народа, нису хтели да учине бивши тротународни режкми чак ни у часу кад се смртва опаскост надамла нед отаџбмном Југославијом, остварила је данзс јединствена народна впада чету са мародинм херојем Титом. М као што МА који је данас у Југославији на власти дисано доживљује нај нрупнмје успежес у својој унутрашњој уете у уређивању и ретка и.

воје је = овнх дана дожнеео = успех

у својој спољној политици, Седки дан Певоск нашим народима мовмх дока: како је мудро водиља рука нашег Тите ароде у њиховим часовима — пуној победи. Уговор о помоћи и по-

Мстунио се сан народа Југославије, је наша уби срећу за

коју су давали своје животе њени најбољи синови још у време кад су про.

слератној серадњи између Совјетског Севеза н вија педа је од ај

> ;

их, побе| које су наши народи стекли кроз четири године борбе.

Уговор о пријатељству, узујамној помећи м послератној сарадњи између Совјетског Савеза м Југославије значи нови, снажни ударац немачком фашизму м његовим прикриссним помагачиња у часу кад по Хитлеровој Немачкој пљушти киша удараца, који ће је за кратко време м потпуно уништити, Уго.

вор су у Кремљу потписали 8. М. Меопотов м Јосип Броз-Тито нов је припог јачања заједничке акције уједињоних нација, у првом реду Енглеске, Совјетског Савеза м Амернке, у њиховнм садашњим напорима за што бржи м коначни слом Хитлерове Немачке. Уговор је уједно нож доказ угледа м поштовања којм у међународном свету ужива

тога

нова Т ократска федеративна Тугоставија. Уговор је поновни дока» упоге Со» ог Савсза мзо заштитника

Да живи вечно пријатељство и узајамна помоћ између Совјетског Савеза м Југославије!

АСНОС — Народна скупштина Србије

Седмог априла ове године почело је венредно заседање АСНОС-а које је не само за народ Србије, него и за с-

Џ значај. Основни разлог овог ванредног заседања је произашао из по' које су се показале у савест ФА

и целе скупштине донеле одлуке које би биле од великог значаје за даљи развој Србије м целе наше домовине коначно де би се у потпумссти у Србији спровели у дело основни пркнципи на којима се изграђује Демомрат-

ска федеративне Југославија, Ови услови под којима се зеседање одржавало потпуно су друкчији но ски под којима се одржавало прво заседање. Оспобођањем целе Србије од окупатоа сода је омогућено да ма тих кргјестигну народни посланици који Бу о да стигну ма прво заседање. Те-

је Српска скупштине употпуњена нопим У овна. За време од последњих пет месеци претседништво је вршкло сте унутрашње административне послове, тако да је било оптерећено м није се могло бавити у свој мери зе. номодавним и другим задоцима које је марод постезио пред њега као пред своје највише тело. Претседништво је ва озих пет месеци свога реде постигло велике резултате у изградњи државе, обнозм, организовању свих снеге Србије уништење непријетеље, за побадоносно вођење рета. Омо је водило борбу протиз рааних политичких м 6кономских бемди које је мепријетељ био естављзо или поново убацнево у пашу позадину. Према томв ин један од гтавмих разпега сазивање је м те да

претседништво поднесе петој сжупштини извештај о своме раду. На крају, У тожу последњих пат месеци указало се потреба за формирењем Народне #паде Србије. И око је питање претседништео у сагласности са Скупштином решило као најважније питања заседања.

Управо агто, овај дам је од историског значаја за српски народ, велжа победе српског изрода како ма војничком тако и ма политичком пољу.

На засалању су ралегну Санџака ис поручили жеља једног дела Самџека, сене округе, формуписане у одлукама Антифашистичког ослобође“ ња Санџака, да се овеј део присеједнни федералној Србији,

Друг Јован Веселиног-Жарко изразио је жељу главног Нер ког одборо Војводмне де вутономна Војводина присаједини Србији. Овој жењи даће коначно решење сам _ народ Војводине, У Војводини ће се дати нацирнално презо националним мањина ма док ће међу сложенским народима постојати пуна братска режнопрашност. На овом заседању је подвучена чврста решеност да се незне ратни злочници који су пустошили по нашој земљи тиме што се свим Немцима одузимају сва грађанска прева, сем омима који су учествовали ективно у ивродно-ослобедилачкој борби. Исто тако ће се назнити им они Мађари који су се фашистичким злочинцима убијали Словенски марод у Војводини. Делегати Косова м увтохије изнели су жељу наредно-оспободмтачког одбора Косежа м Метохије

да се Косово им Метохија присаједине “4

федерелној Србији. У навештају претседништва одрожава св велики напор и тешкоће кеје је тре-

бело дз преброди да би извршило зе-

детке која је мерод Србије постазно пред њега, Но оно је својим редом, постигнутим с резултатима, заједно се српским мародом прешло прву м нмајтежу фазу у изградњи Срб Боб. коју је српски народ за последњих пет месеци водио са разним умутрешњим им спољимм непријатељима, непријатељима своје слободе м јединс' мила се победомосмо, а одлуке АВНО Санџака, жеље Глазног Народно-ослободилачког одбора Војводине, НОО Самџаке, су, како је рекао генерал-лајтивнт Алексендар Ранковић „мајбољи одговор онима који трубе о опасности цепања „српске“ земљи, који оптужују народно-ослободилачим покрет како хоће де ослеби Србе ма рачун Хрвата м других. У покрета-

њу изтрадње комуникација, помоћи машој војсци, народ Србије показао је велику пожртвованост м спремност. Наша млада мародна власт је показала много спо собмости м зуторитета у решавању свих ових питања,

На заседању је српски народ део преко својих претставмика пуну законодевну м изаршну аласт скупштини, а послекици су се заклели Да ће одано м чесно служити своме народу.

На задњој седници, У еприле, реја ма је прга Народна де Србије са ДрБлагојем Нешковићем ЗА: челу, о. клада ће уживати пуно поверење српског народа јер |е српски народ преко сво|их претставнина са великим одушевљењем примне, јер је она поникла из на-

Ојечан евим мовим успесима, народ Србије кремуће у нове победе ме само у маградњи своје земље него м чит федерптисме демотретске Југоста„и динара

Да живи вечно пријатељ-

ство и узајамна помоћ између Совјетског Савеза и Ју-

гославије !

Број 40

Излази недељно

Поштарина плаћена у готову

Истру, Словенско Приморје

и Трст не може

“ < у плаћа уму Јак

ми ПИРА њи МИ а

МУ по а

пе

ава даљкае УЉЕ НЕ ВВ 5 2А

Пре неколико до штампа са огорче рила на чињсницу да је п дом демонстрација нталија ских студената у Риму, на коЈима су омн тражкан присаједињење Трста, Приморја н Истр

на наша је ем одговс

Италији, бачена бомба у Југословенску амбасаду у Рину

У денима док Италија теже него икад осећа страшне посљедице мусопини. вог фашистичког режима, док њем мапаћен народ тежи за обновом земње, за отварењем творница, редом и жлебом де би излечио ране задобијане

мина

год

италијански студенти у Риму сматрају својом мајпречом о дужности решавање питања Истре и Трста, питања које је решно сем марод Мстре им који једини мама праза да га решава. Ови Мусоли нијези питомци неће и не могу да схвате да се Истра налазн на непоковебиом путу слободе у новој федеративној Југославији и да је у томе не може зеустевити мм јача сила, в камоли ова кукезна шечица

ништа спречити

на путу слободе у новој Мо Југославији

Цртеж писимра мз Трста са поздравом другу Титу

годима народ Истра, Словеначког Приморја м Трста је својим устанком дока. го да саз фешистички терор, да све фашистичке пажи не могу да ге скрену са пута потћуног ослобођења. М зате Истра »ри у мародко-оспободилачком устанку, зато ома гори у љубави за Тита и одолева крвавим злочинима мо Ффамзивама Немаца којм су заменили своје злочиначке савезнике после капи тулације Итолије, се“ демас омладина Истре одушевљено бори у редевима свог Х! корпуса, предвођена примаром својих херојски палих рукогодираца Нике Катунара, Неде Кмифић, Га. шраревиће, Олге Бам и толиких арутих,

Титу,

драгоцене жртве дане у борби, раној јање братства међу истерским Хрвати.

ма и Слопенцима са Мталијанима ентифашистима м жеље тих Мталијана да живе у федеративној Југославији м деље као становници истарских градова сведоче да је Истра на путу братства и стободе и да је чврста у одлуци де своју слободу брени до последњег даке. Није случајно да жене Истре пишу

Поучени од својих фашистичких господаре, овн млади људи мисле да се пред читавим светом могу сакрити сви злочини италијанских фашиста у Истри, стим логори, тамнице од Раба до Пијаћенце у којима су мучили истарски народ, згочиначке свредње мталијанских фешиста са четницима Дра ђ

ежћа, крвава дела Марија Розте м толиких других знамих м незнаних итапијен-

а» |ских окупатора, Они мисле де је лако

ућуткати народ Истре, који годима упире счи преко границе старе Југославије очекујући дам братске помоћи и слободе,

А тај дан је дошао, Он је уродио гољежом љубави за Тита и његову ослободилачку врмију. Угњетавам десециме

десециме

иту | га „драга крв наша“, Истра је више него икад осетила братску крв која је веже уз домовину, она је сигурна не само у се! у одбране своје слободс мего м у своју браћу широм Југослави с правом је сигурна. Федеративна Југославија не би била срећна зе ад се у њој не би малезила и слободна братске Истра, Сповемечко Приморје м Трст.

Ова шачица Мусолинијевих питомаца које мисли де ће италијенски народ м остали свет својим демонстрацијама зеваргти ко су правим “ кривци за његову беду им невољу доказала је само колико је у служби злочиначких и пропалих Мусопимијевих агената, колико јој није стало до добра властитог марода. Она доказује да данас кад аје под фашмама

лижи мего икад проводи и даље старе методе Фешистичкик студената у Италији, који су раније хушкали ма рат проти: Абисиније и Шпаније, Својим сејањам мржње међу две земље — којима је међусобни мир у будућности гарентовен добрим суседством м демо кратсхим _ решевењем _ територијалних

једино на темељу одлука самог марода — вређа светле примере м напоре које је омладина света, напосе и студентска омладина уложила у борби протна фашизма м у борби за праведан мир после рата, Овај чин групице италијанских студен. у Риму, који чине провоке ма штету свог мерода м против воље његових најширих м најискренијих слојеве, него им на штету мира и доброг суседства Италијана м Југословена, осуђем је не само од народа Југославије. Њега ће осудити м сва напредна омладине света чије јединство и снага расте из дана у дан м која патриотизам омладине мери по томе колико је она придонела у ослобођењу своје земље, у стварању њене демократске влести и подизању послератне обн не по томе колико је служила фашистичким просокаториме.