Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske

__ 23 —

Гранични камен Бр. 110.

Од граничног камена бр. 110 граница иде вододелницом, прво у правцу на северо-исток и силази на мало седло, мењајући правац ка истоку прелази преко округлог брда, које се налази на 500 м. удаљено од граничног камена бр. 110. Затим силази на дугачко, таласасто и савијено седло и долази до

граничног камена бр. 111. Између ова два гранична камена земљиште је под њивама.

Гранични камен Бр. 111.

Од граничног камена бр. 111 граница иде прво у правцу југ-југо-исток. После 240 м. од овог граничног камена мења правац под правим углом и иде на север—северо-исток, продужује преко дугачког плато-а, па се онда пење на врх Јаворска чука, к. 1319, на коме је подигнут гранични камен бр. 112. Између ова два гранична камена земљиште је под њивама.

Гранични камен Бр. 112.

Од граничног камена бр. 112 граница иде вододелницом у правцу на југо-исток, пролази кроз шуму, напушта вододелницу, да би остала на бугарској страни једна кућа и двориште, савија и долази на једно дугачко седло, а затим излази на к. 1079, која се налази на широкој тераси и на којој је по-

дигнут гранични камен бр. 113. Између ова два гранична камена земљиште је под њивама.

Гранични камен Бр. 113.

Од граничног камена бр. 118 граница иде вододелницом ка југо-истоку, сем на 125 м. од граничног камена бр. 113, близу цркве, где иде падином, која је окренута ка територији С. Х. С. да би црква остала у Бугарској. Идући даље она прелази седло, к. 1079, па онда дугачко узвишење, опет седло, одатле се пење на плато, где мења правац под правим углом на 150 м. од граничног камена бр. 114. Између ова два гранична камена земљиште је под њивама.

Примедба. Становницима из села Бобешина, у пределу Пештера, дозвољено је, од изласка до заласка сунца, да се служе путањом, која иде поред границе отприлике на 150 м., ради доношења воде са извора.

Гранични камен Бр. 114.

Од граничног камена бр. 114 граница иде вододелницом на север-северо-исток. На 200 м. отприлике од граничног камена бр. 114 прелази преко једног округлог седла, па се онда пење, прво благим па стрмим нагибом до граничног камена бр. 115.

Између Керимова и Иванова, граница напушта вододелницу и иде путем,

који долази са територије С. Х С., избегавајући пресецање кућа које остају у Бугарској.

Примедба. Становници села Црешњева, предела Иванова Гора, на бугарској територији, имају права, од изласка до заласка сунца, да иду за пијаћу воду, да поје стоку и перу веш, у потоку, чији је извор на 350 м. отприлике југо-западно од граничног камена 115 и који тече паралелно границом, на 150 м. од ње, у Керимовску долину, на територији С.Х. С. Становништво и стока ићи ће путем, који води из предела Иванова у предео Керимово и употребљаваће воду 60 м. северно и јужно од пута. Исто тако имају права на употребу воде са чесме, која се налази на истом путу.

Гранични камен Бр. 115.

Од граничног камена бр. 115 граница иде вододелницом у правцу на северо-исток. Прелази, прво земљиште на коме је подигнут гранични камен бр. 115, а затим се пење благим нагибом на обло узвишење, на коме је поди-

гнут гранични камен бр. 116. Између ова два гранична камена земљиште је под њивама.

Гранични камен Бр. 116.

Од граничног камена бр. 116 граница иде вододелницом у правцу на северо-исток. Пролази дугачко седло и пење се на округло брдо, к. 1405, на

коме је подигнут гранични камен бр. 117. Између ова два гранична камена земљиште је под њивама.