Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske

НАПОМЕНА

Граница између Краљевине Југославије и Краљевине Бугарске одређена је чланом 27 Уговора о Миру потписаног у Неји на Сени, 27 новембра 1919 године (обнародован у „Службеним новинама" Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Бр. 211-а од 24 новембра 1920 године). ·

Сходно члану 29 истог Уговора једна Међународна комиси ја за разграничење имала је да повуче на терену ову границу.

Састав ове комисије види се из комисијског Увода приложеног уз опис границе.

Комисија се прво састала у Паризу, 2 септембра 1920 године, а зати» отпочела рад на терену, на вису „Гумба", 5 септембра 1920 године, — од тромеђе југословенско - бугарско - грчке. Комисија је завршила рад на повлачењу граничне линије 1 августа 1922 године, када је гранична линија између наше Краљевине и Бугарске била дефинитивно повучена и предата на чување нашој пограничној трупи.

Да би граница била што боље утврђена и што уочљивија обележена је са 575 сталних граничних каменова (као и један гранични камен на левој обали Дунава — на румунској територији, који обележава угок Тимока у Дунав).

Облик граничних каменова утврђен је од стране комисије, — ВИДИ приложену скицу.

Да би израда граничних каменова била што бржа, комисија је решила. да наша Краљевина подиже исте на једној половини границе, а на другој Бугарска. Коцком је пало, да наша Краљевина подиже граничне каменове на простору од Дунава до Дашчаног Кладенца, а Бугарска од Дашчаног Кладенца до Тумбе (тромеђа југословенско-бугарско-грчка).

Принцип за постављање граничних каменова био је: да се са сваког граничног камена виде два суседна. У равничастим местима где су интереси мештана укрштени, морали су се што чешће постављати.

Гранично камење добро је фиксирано на земљишту, на случај да га неко намерно помери, пли да неки сасвим нестане, како би се на истом мест“ могао нови подићи. Због тога је комисија израдила детаљан опис границе од камена до камена на француском језику (,ЛОезстпрбоп ае ја Ггопшеге де ђогпе а ђогпе").

Да би гранична линија била што уочљивија и да је мештани не би из незнања и хотимично заоравали, или мењали у своју корист, те да око тога не би било спорова, то је она повучена у виду плитког рова, разуме се онде где је то земљиште дозвољавало. Онде, где је земљиште каменито та је линија обележена камењем.

Према комисијском решењу израђена је и карта у 29 листова целог граничног одсека и то од Дунава до Тумбе у размери 1:25.000, који преставља гранични појас у ширини најмање један километар лево пи десно од повучене праничне линије.

Наша комисија је израдила 15 листова од Дунава до Дашчаног Кладенца, а Бугари од Дашчаног Кладенца до Тумбе. =

У случају неслагања карата 1 :25.000 и текста описа границе, меродаван је текст описа границе на француском језику („Резстрноп де ја Ттопнеге де ђогпе а Ђогпе"), који се у продужењу и преводу објављује.

Бр. 2. — Из Министарства иностраних послова — Биро-а за разграничење, 10 јануара 1935 године, у Београду.