Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна х23

Љубомир Нинић Организација социјалне помоћи у Београду

У једном од ирошлих бројева г. Нимола Станаревић третирао је ститање просјачења и т'ом приликом М!з1нео 'неколико врло реалиих запажања и учи1нио неколико предлога, који излазе из оквира тога питања, већ имају општи карамтер у решавању питања помоћи сиротињ«. То је уостало;м неминовно, јер је пјр^осјачење и његшо ^ојдклањање само један део онога што се на пољу атомагања сиротих и невољних има да урада. Уосталом, нросјачење као нека врота недозв1ољене ирофесије, а не увек манифестација каиротиње, требало ! би да буде иредмет пажње ире полициских органа него Одељења за социјално и Здравслвено 1старање Општине Београдеке. Није далеко ®реме када ће брига о (Сиротињи и невољиима уопште постати једна од главних брига Оиштине Града Београда. Београд добија све више карамтер великог прада, а тиме 1и све већи број оних становника којима је у разним ириликама потребна друШтвена помоћ у макаквом било облику. Ништа не назначује да ће ирил1ике увећаног становништва Беофада у будућности бити 'такве да им та друштвана помоћ неће бити иотребна, већ све, нанротив, указује на то, да ће силом развитка нашег друштва та иом^оћ 'бити све потребнија. Поједини стр'ахов1ит!и примери изкети преко наших лиотова, а које можемо и сами често' запазити, показују да Београд није сиреман за борбу против крајње беде извеаних својих становника и да је време да се предузму мере за бољу организацију у томе ногледу. У Бео!граду 'је велими бро.ј трго'ваца који (су затворили своје радње, велики број занатлија који су морали мапустити шоје занате, а да се и не говори О' онима који уопште немају никакве ирофесије нитм су је имали. који ;не знају да раде или не могу да раде. Велики је број пороДИца које су остале без овојих хранитеља, без икаквих средстава и неспоемНе су да се онађу у животУ; велики је број 'Појродица ко>је и поред живих хранитеља услед њихових разних порока немају 'средсТава ни за најеле .м1нтарн1И 'је жив>01тне потребе. Све то очекује помоћ од друштва и дуЖност је друштва да ту помоћ организује У евоме сопственом интересу. Макако 'се здислило о људима, итаак је релативно -мали број људи коа'и нису склони ла притекну невољнима у помоћ; мали је број оних који могУ мирно уживати у изобиљу Свега крај велике невоље друпих. Та жеља за ћомагањем ближњих по1стоји код великог броја људи било као последица вержих начела, било хуманости, без обзира на религију. Дужно^ст је друштва уопште, а Оптшине на посе, да та расположења својих чланова

искористи и организује, како би она дошла до изражаја у што ефикаснијој помоћи најII о тр ебни ји м ч л ан овима. Кад би се сабрале све суме које Београђа-ни дају на хумане сврхе свију ;в|рата дошло би се свакако до једне цифре која би била значајна и коЈа речито говори о хуманоСти нашег света. Колико само има у Београду разних установа и друштава која и.мају хумше циљеве и колико се прилога годишње тим друштвим1а да. Услед подвојенооти тих друштава то се и не види. Један од главних узрока што помагање невољних не може доћи до видног изражаја код нас јеСте одсуство колаборације између разних друштавв са хуманим циљевима, и непостојање друштава са јаким ередствима. Свака установа ради не водећи рачуна о раду других, указује помоћ где и како нађе за потребно и прикупља прило-ге. Често пута у већини елучајева те ус1танове нису у стању да обезбеде потребна 'средства за постигнуће својих циљева и онда се дође за субванцију Општине или Државе. Много пута оубвенције се одређују према личном престижу лица која воде једну установу, а не према значају циља ко'ји је она себи поставила. Догађа се да се услед непостојања колаборације између ових установа извесна лица помогну са више 'атрана, док друга остану без помоћи ма да је заслужују. Исто тако услед етроРо утврђених пиљева појединих уетанова дешава се да је једном невољнику тешко помоћи, готово иемог!уће, јер његов слу-чај није предвиђен ни једним правилима друштава. Општина са своје аиране, поред субвеација моје даје извесним установама, има 1пред.виђен кредит за давање помоћи сиротним. Природно је да тај кредит ни «з далека није толики да би могао да задовољи потребу. Неће се много ногрешити ако се истаине тврђење да је та помоћ у изноСу у коме се даје више Ш1тетна ио корисна. Она је тако незнатна да лица која је приме не могу ниједну од својих потреба задовољити. За алкохоличаре је то средство да се један дан молу опити, а за друге грешнике да могу један дан нешто боље појести. Општина на тај начин заварава и саму себе и друге, да је нешто учинила за те беднике. Може ли Општина одвојити толику суму да задовољи на један, да кажемо, искренији начин потребе своје сиротиње? Не може. БеоТрадска Општина неће моћи то учинити још за дуго времена, с обаиром на прешне потребе око уређења Беоргада. Али ако то не може да учини Општина сама, она гпо може учинити у заједници са приватнОм иницијативом. Потребно је прикупити све те посебие