Opštinske novine

Страна 138 — —-— = ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Тома Живановић, ннспектор О. Г. Б. Нови Закон о народним школама

Са иеколико одважних потеза г. Министар Прогавете извршио је анатне (реформе у школству у току 1929. под. Међу осталима исшчу се ;рефо|рме које се имају завести новим Закоаом о народним школама. § 8. овога Закона уводи се четворораз-редна виша народна школа са обавезним носећиеањем као и основне, са .изузетком које даје § 10. исггога Закона. Предратна Србија имала је Закон о дворазредним иродужним народним школама који је донет 1898. г1од. За владе г. Д-р Владана Ђорђевића и миинстра 'цросвете г. А-ндре Ђорђевића, но услед финаисијомик и техничких тешкоћа овај ј : е Закон 1904 год. морао бити поеучан, да се понова замени са четвороразредном ооновном школом. Од тада па све до данас, Србија, Црна Гора и Боана имале су четвороразредне осно®не школе, док је Словеначка имала ,и четвороразредну иишународну школу а све друге покрајине наше државе имале дворазредне продужне народне школе. Пожелети -је да се створи могућност да се нови Закои о народним школама одпочне што лре лримењивати, а неоспорна /је чињеница да ће његоеа нримена уздићи нашу омладину на много ,већи ступањ њихове духотане « физ-ичке моћи. Недостају нам податци колики се данас број деце по свршеној основној школи улисује у гимназију, али се може приближно представити да тај нроценат износи у зарошима и варошицама 45% а у селима најв^ишс 5%. За сав остали део ове деце настуна најкритчичнији нериод времена п,о будућност њиховога живота, а у добу између десете и четрнаеоте године. Варошки део .ове деце су искључиво од родитеља најсиротнијег сталежа. За то нам |]е баш најбољи пример периферија данашњег Београда. У свамодневној борби за хлебом шихови родитељи немоћни су да их држе под својом не;по|средном контр10лом, а физички недорасли да се упосле на изучавање ма кавога заната, ,ова су деца с,илом околностн препуштена улици која им у њихове младе душе брзо улије све нега-тивне особине практичнога жив^ота. Нису много боље среће ии онај огроман проценат деце

на селу, којима је суђено да своје школовање заврше са четири разреда осиовне школе. Са навршетком своуе десете године ова се деца увлаче у јарам терета тешких пољопривредних радова тако, да им за најкраће време од њихоЈВога школовања остаје још толика успомена што умеју са огромним мукама написати своје име и презиме. Додајм,о томе чињеницу, да се ови млади организми превремеимн тереточм изнуре да у најоише случајева остају физички кеиеци. У овакве нараштаје не може се много полагати нада да ће моћи бити споообни да приме ,на себе борбу на културном и економском препорођају наше земље моја ће им се неминовно наметнути. Нов« Закон о .народним школама одстраниће потребу многим родитељима .сиротнијега сталежа да своју децу уписују у пимназије ако ,већ н«1су у могућвости идзржати до> краја њихово школовање. Одстрањујући ову погребу одстраниће се и оно укорењено погрешно схватање које је до сада преовлађивало, да уписати дете у гимназију значи ослободити га кроз цео живот продукт.ивнога рада. Колико се услед тога улило погрешно схватање о животу многоброној нашој омладини, који .су немајући могућности материјалне или интелектуалне да у своме школовању оду даље од 3—4 разреда гимназије, доживљавали често 1разочарење, а веома мало показивали способноСти да се у практичноме животу снађу. Пожелети је да се путем строге контроле (ш1Колске инсиекције) опречи злоупотреба >са '§ 10. овога Закона, а нарочито п,о 'селима, те да се деца .несмеју ослобођавати школе нре •потпуног навршетка четири разреда више народне школе које је Закон лредвидео. Затим било би потребно увести у 7. и 8. разреду Ове школе одабира!1.е деце (путем свеотравог лекарског прегледа и спретних експеримената за коју вр^сту заната показују највише способности и наклоно^сти како би се по излаоку из школе могли најкорисније ;пласирати. Пошто применом овога Закона престаје разлог за постојање данашњих опште занатских школа, то је неопходно потребно 1 што нре донети Закон ,о Стручним Занатским