Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 141

тана, путовао је са оратњом ва Цариград преко Беча и Дунавом до Беог.рада. Његов историограф је забележио о Београду као најважније ово: Београд после Цариграда има најбогатију околину и да 6и она могла хранити десет пута ©ише становниш-тва но што га је имао;. А околина му је окоро шуата, иарода у њој има врло ;мало и веома је сиромашан. Видео је <око кућа простране вртове што становање у Београду чини дивним и в,рло пријатним. Он рачуна да је у Београду 'било око 1200 кућа. За аидове око тврђаве нав10ди да нису јаки; куле на зидовима ^су четворастране али ни оне не престављају ви( ше јаку и .сигурну одбрану града и ако >се Турци хвале да је град неосвојив. У тврђави станују само Турци јер је у гоо|] забрањено хришћанима да станују. Хришћана у Беопраду има 1много> више иего Турака. Хришћани лсиве у нредграђима, ван тврђаве, а понајвише дуж реке Саве. У Београду рибљи трг изо-билује рибом 'сваке врсте, врло укусне и јевтине, јевтине До невероватноће. Забележио је да је било ; 860 католика и да су им свештеници језуити. Језуите хвали, да су ерло ревносни службеници вере је|р су они у Београду |и 1 околини обратили многе хришћаие-тизматике (дакле, 'право1Славне хришћане) у католике. 'Сва тргована у Београду је у рукама Дубровчана, који овде уживају велике повластице. Они овде продају: чоју и друге израђевине а купују: бакар, олово, восак и дру-ге 'сировине. Ове сировине он1И' носе у Анкову, и друге градове Италије. Описује свечан пријем код будимскога паше, који се тада послом бавио у Београду и наводи од речи до речи и ово: „Овде, као и свуда у Турској треба само отворипи кесу па да те сви уважавају и чак обожавају". Како се Дунавом није могло пловити ка Видјину, због стана у Дунавском кориту, у Ђердапу пре и после њега, продужио' је сувим пут за Цариград. Тако <је овај француски посланик, са свитом, у четири фијакера, које му је набавио поменути паша;, отишао из Београда ка Смедареву, праћен одређеним турским официром |(капетаном). Као допуну 'оии^са Београда у 16. веку, да наведемо белешке и једног владике наше нароДности. Немачки цар Фердинанд послао |је свога по! сланика у Цариград ради уређења спорних 'питања између његове државе и Турске г (1553. год.). У пратњи његовоЈЈ био је, поред осталих, и Антун Вранчић владика (биекуп) печујски. Допутовал1и с.у Дунав10М до БеоГ града и у њему су провели два дана. Владика Вранчић је 10 Београду забележио следеће: „Где је Београд ту је равно слеме брда и на њему оу заједно и тврђава и варош. На истоку је четвртаста варош а на западу пространа тврђава, изнад река Саве и Дунава. Обоје су 'многим кулама снабдевени, али су куше зи-

дане по старивском начиву. Тврђава нити је велика, нити знаменита. Више је окранута води а од вароши је одељена аидоим и двема кулама. Народ највише говори о кули „Небојши" у доњем граду, али не што је лепа и ћнатна из минулог доба но што је огромиија Од других и што је на њој звово, у које се ввони када треба јуришем навалити на непријатеља. Осим .ове вароши, која се пружа падииом брда, те је са тврђавом спојена, налази :се и друга варош, која се пружа међу слеменом брда и реке Дунава. Овау део вароши је опасан зидом на углове, према томе како то .обала ове реке захтева. Зидови силазе од горњега града и вароши и иду ув оба ова крајња угла дуж воде. Уз истонну ■страну тврђаве, где су врата горње вароши, пружа се, као и на јужној страни, ио једно предграђе. Предграђа су доста велика и куће са прос.траним вртовима. На западној страни, где је тврђава, налази се велико складиште хране и ратне .спреме. Ту има -само неколико кућа, (за управитеља и потчињене му чинознике, и колибе ва слуге и стражу. Ово је складиште увек под стражом." Даље од Београда овај је посланик отпутовао сувим за Цариград на град Смедерево и даље уз Мораву на Ниш, познатим још из раниуега доба цар'ским — цариградским друмом. Владика Вранчић помиње близу Београда на путу ка Смедереву, тврђаву Жрпов („Сарков") на брду, коуе је доцније названо од Турака Авала. Да су Турци обратили већу пажњу на уређење града Београда и да је услед тога и град почео напредоваПи и увећавати се бројем 1Становништ1ва из равних наших облаети и помрауина, види се ив ме1МО!ара које су нам оставили иутници - историографи из друге половине 16. века. Између осталих навешћу мемоар Јакова Бецека, курира немачког цара Фердинанда. Он је са пратњ101м путовао за Цариград (1573. год.). Он је био у Београду и о њему је вабележ|ио следеће: „Београд има каравансерај и ту смо одсели. Београдска тврђава и варош пружају :се по брду. Под њим тече, са вапада, река |Сава и утиче у Дунав, крај сам!их зидова градских. Код ушћа ове реке налази се једна бела кула, према истоку. Видео је и једну кулу у развалинама и део разрушеног бедема, који нису били још по.прављеви. Та кула је служила за магацин барута али у њу је ударио гром те је !барут експлодирао и, поред куле и дела бедема, раврушио и многе куће које су биле у близини. Град је обухваћен двострувим зидом. Између зидова су канали са водом. На зидовима имамного кула зиданих од чврстог, тесаног камена. Изван тврђаве су предграђа и она имају хмноло кућа. Предграђа су доста велика « у њима живе разни народи: Грци,