Opštinske novine

Бранко Максимовић, архитект

Комунално-технички проблеми

I. Програм техничких радова Начин и систем на који ће једна прадска општина решити питање својих нрихода свакако да је једна функција питања општинских расхода. И колико год је разгранато и еластично питање расхода, тако исто не подлежи никаквом шаблону питање на који ће •се начин, којим средствима извршити прибирање општинских прихода, када је у питању једна већа градока општина. Како питање олштиноких расхода у виду инвестиција у техничке радове {поплочавање улица, канализација, водовод, комуналне зграде, саобраћајна средства и др.) у крајњој линији представља један проблем чисто техничке природе, па се као такав и третира у науци о уређењу градова, то неће бити без интереса једно аналитичко пооматрање тога проблема онаквог какав се јавља у већим градеким општинама, у какве свакако спада и Београд. Ове инвестиције, које смо малочас поменули, које се чине од стране једне градске општине, чине се једино и искључиво у циљу 'побољшања животних услова свих грађана. Како је понекад и у најмањој друштвеној заједници, у нородици, тешко одлучити о начину и реду којим ће се задовољавати њене потребе, сасвим је разумљиво да ће тај проблем бити у једној заједници са неколико стотина хиљада чланова много ком-пликованији. Општина, са читавим својим апаратом, у ствари је персонификација целокупног становништва. Она делује, или тачније, она треба да делује онако и у оном смеру како ће то бити најбоље свима њеним грађаннма. Ме-

ђутим, то је искључено како ћемо мало доцније видети. Али, ако је немогуће да извесна акција од етране општине буде за све грађане подједнако повољна и корисна, онда свакако треба тежити томе да се та акција подееи бар тако да одговори потребама највећег дела његовог становништва. Међутим, ни тај критериум није увек могућно применити. Финансиска равнотежа не само садашњице него и блиске будућности, често ће утицати на решавање о врсти таквих инвестиција и о реду којим ће ее оне вршити. Тако ће ее морати водити рачуна и о томе да те инвестиције даду по могућству и каквог прихода. Наравно, -не увек и само у извесним оучајевима. Као добро познат пример инвестиција које неће моћи да даду ни један мали део за амортизацију уложеног капитала, то је модерна калдрма у Београду. Па ипак, добро ее зна да је то била и да је још и данас једна од најпрешнијих потреба становништва Београда. У трговачком и привредном свету добро је познато да има расхода који директно дају приходе и да их има и таквих који ће индиректно отплатити онај капитал који је у њих уложен. Примера има много и ја ћу овде навести само један. Трговац, купујући робу, плаћа једну позитивну вредност, коју ће сутра продати са извесном зарадом. Једном речи, инвестирајући 1Новац у робу, он себи на тај начин обезбеђује један извесан рентабилитет уложеног новца. Међутим, тај исти трговац, уложивши новац на спољашње и унутарње естетско уређење своје радње, на коју било рекламу, — није уложио новац у онако позитивној форми као у првом случају. Његови трошкови око уређења излога и уну-