Opštinske novine

Владислав Милеиковић, новинар Питање исхране Београда

Беоирад !ове више постаје велико, концвнтрисано иасеље. Пораст Београда доноси сам собом и нове проблеме, којн се постављају на његову комуиалну политику. Уточиште свих тих цроблема налази се у основном захтеву за свестрано унапређење и подизање лраДа, за стварање што повољнијих услова за привредни- социјални и културни нагаредак. Једно ■од основних питања јасте, несумњиво, питање исхраие. У вези с тим м« ћем,о у о®ом напису додирнути иеколимо проблема, који се одвосе на алиментирање београдског становништва потребним количинама животних намирница. 1. У начину анабдевања београдског становништва потребним ЖИ|В10ТНИМ намирницама нема потребне организације. То се види н,з тога што се 'снабдевеност појединих пијаца стално мења; што цене варирају не у току месеца, недеље или дана, већ « у току сата; даље, што се варијација цена врло често ерши •само иа једној пијаци и т. д. За ове појаве 'меродавне су чињенице одакле Београд добија животне намнрнице и како се врши њиХ01ВО пласирање међу потрошачима. Беотрад се снабдева -из околине, из земље и из иностранства. Пласирање међу потрошачи-маерши сепреко посредника, и без контролних органа. Због шега тога понуда и тражњасеникада не могу довести усагласност; ако је понуда већа од тражње, нарочитокод животних Намирница које -могу дуже трајати, онда је посреднички апарат, благодарећи својој примитивној организованости, смањује ау|то,матски и на тај начин до1води је на степен тражње, а често и испод ње. Благодарећи томе, што се при данашњем 1ста)шу пијаца и 1снабдевања може врло лако да изврши, у-спева се да се цене и вештачки одржавају на већој висини. Безбро-ј је таквих манииулација, које су могуће у неорганизовано.м оистему онабдевања, који је, у извесним приликама, нарочито у доба сезоне за поједине артикле, »толико моћан да кскључује сваку <међусобну утаммицу међу посредаицима, ко,ји су у таквим ситуација.ма суверени господари над потрош^ачким светом.

Тако у општим контурама изгледа физионо'мија наше београдске пијаце преко које се !врши онабдевање целокупне потрошње једног 'великог, концентрисаног насеља у коме је око 'стоиину важних и већих индустријсмих предузећа (са више од десет хиљада радника. 'Ове то условљава нерегуларно и омупо онаб{а,ев<ање. А монцентрисана насеља у којима преовлађује средњи и сиро.машни овет имају рсно,вни социјално-еконо.мски и културии интерес баш у чињеници, да се снабдевање жин отним намирницама врши регуларно и што јевтиније. То еажи нарочито за основне жи'во1тне намирнице, као што су: хлеб, месо и 'поврће. А изгледа да баш код ових намирница ^влада највећи недостатак, управо овај примитивни облик концентрисања и расподеле добар,а. До т>о.г сазнања је дошла и Београдска Општина што се азиди из њеног настојања да покрене и реши, како се најбоље може, питање онабдевања животним намирницама Београда. 2. Ако је живот .јевтинији расте и 1стандард живота. О-сећа се јаче културно струја! ње, јер се и за те потребе може да одвоји извесна сума; побољшавају се здравсггвене прилике, јер се, пре свега, омогућује исхрана 'у довољним количинама и т. д. Једном речи 'подиже се степен народног благостања. Скуп 'живот доноси обратво. И ако та ^скупоћа 'пређе границу просечног могућег прихода у 'становито време, онда наступа редукција не само у културним и духовним потребама, већ и у самој исхрани. Обзиром на данашње сггање општих економско-социјалних прилика ми се налазимо у овој друшој ситуацији. Тосевид"50 може опазити и у Београду. И баш зато треба да буде један од основних задатака наше комуналне политике да живот у Београду, у границама могуће рационалне организације 'снабдевања у данашње доба, учини што јевтинијим. То се може постићи једино ако се ббезбеди пронођење организације снабдевања живоггним намирницама под контролом јавног старања т. ј. комуналне политике. Пре неколико дана у „Трговинском Гласнику" дис-