Opštinske novine

Проф. Д-р М. Јовановић - Батут

Београд са здравственог гледишта почетком овога века

(Студија

јавно предавање, одржано у сали Вел. Школе 29. фебруара 1904.) (Наставак)

II.

ГДЕ ЈЕ УЗРОК ТОМЕ? •Кад смо се већ уверили; о томе, да је здравље београдскпх грађаиа врло неповољно, еасвим ;је природно, да се запитамо, мора. ли то дсиста тако 'бити? Је ли то у природи самог геошрафског или топопрафс-ког положај.а 1 наше вароши, или има тозде и других каквик узрока? Где су управо тв узроци, и шта би се могло учинити, да ое то ж ! алосно стање бар у неколпко попраии? На та питања није лако оеако: исцрпно одговор дати — а нарочито не у кротком и јаином предавању као што је дао. Али |ћу ја ипак покушати, да пред еас изнесем бар глав»не погледе своје на та питања, и оне чињенице, које су опште, и свакоме разумљиве. Пре свега смем одмах рећи, да н-аше географске и климатске прилике нису здрављу кепошољјне, као игто неки мисле. Истина је, да је велики део ®а1роши Београда јизложен Северу, („Маџарпу"), а још ;већи честим ду-готрајиим И' јаким југоисточним ветровима (кошави у исток), заитадни („Оавац") и јужни доносе кишу, мора се и то истаћи, да нам је лето врло 'топло (средња топлота месеца јула преко 22° Ц.), средња максимум преко 35° а аим!а врго строга (ередња топлота; меоеца јануара—■0.7° оредњи минимум преко — 12°*) Да нам је пролеће махом киш-овито и ветровито а кратко; да су мене —■ баш и у дневној 'температури доста јаке и преке; да у самој вароши и најближој околини њеној има баре, мочвари и ллавних места, (Венеција, Мамиш, илундациони тереН' на левој обали Саве и Дунава сремска и банатска низија) зато нас по

*) Вароши са великим просторима троше опет више На одржавање калдрме, чистоте, ос-ветлења в °Де и т. д.

гдекада и настука грозница (маларија) јако дави: али све то још није тако пресудно, да би на здраветвено стање Београђана могло тако утицати. Поред свих тих неприлвка не би се смело 1рећи, да је географски и топографоки положај Београда незгодајн и здрављу неповољан. Шта више та околност, што Београд није заклоњен од приступа светлости и овежа вавдуха, него : је насељен на малој узвишици; што та узвишица има таке нагибе и падове, да се метеорска гаода (кишница и снежцица) с њих ласно и брзо цеди, па у исти мах и варошку нечисто;ћу спира, те с две падине у две моћне реке одводи.; што су те две реке згодни шриродни одводници и каналске варошке нечистоће, а издаш-не водене површиве за испарење за илажење ваздуха и издашни резер®оа1ри воде за прање Ш купање: могло би се баш пр-отивно тврдити. По 'томе и по друтим погодбама, ко;је се тичу самога положаја, смело би се с правом рећи, да би Београд могао бити не само лепа, живаписна и прпјатва, него и здрава варош И по густини насељености могао би Београд бити сасвим здраво место. (Са својих 12 квадратних километра« површине; >са овојих 5692 омањих кућа с двориштвма » вјртовима; са говојих 75.000 становника представља Београд средњу, али простраиу насеобину људсму, у којој би се могло угодкиуе живети и боље телесно напредовати, него на ^селу, а још боље, него у вреви и теекоби светских престоиица и других варошких колоса са огромним кућама, уским улицама, тескобним и мрачним двориштима без вртова 1 , у којима живе милиове народа — као што су н. пр. Ло'ндон, Њујорк, Париз, Берлин, Беч и Петрошрад. На 1 квадратни километар долази: у Беопраду 6250 становника у Бреслави 11765 „ . у Берлину _ 36746 „