Opštinske novine

Косара Миловановић—Видаковић, новинар

Установа, која је подигла и очувала хиљаде београдске деце Општински завод за стерилизацију млека за одојчад прославља 25 година свога успешног рада

Снага н моћ једне нације је на прво.м 1.ме■сту у адравО'М подмлатку. Култјујрно човејчанство 1стаеил10 је дана !с све 1силе даош гвнија у службу шуваша детета, тог носиоца будућег друштаа. Орошла су она времана када је 80 % нааорођенчади (некминовно умирало још у првој години свога живота, ,а од бедног остатка еише од полшине је уносило у будући свој живот дае недостатке рано наопњеченог корена: анемију, лимфе, прве зачетке туберкулозе, изгладнелост организма и т. д. Свест данашњице, потпомогнута онагом науке уопела је да медициноку и социјадну заштиту детета подипне !на један завидан ниво! Али овај благородни оамех науке није још запреј ао децу балканског иоднебља; јер док је у Шведомој, Данској, и Бнглеокој смртност одојчета сведена на миннмум физиолошког ниво-а, дотле је код нас нроценат смртности дегета остао више него узнемирујући. Један од главних разлога то.ме <ру нео1снорно врло тешке хигијенако-вдравствене као и економске прилике, кОје владају данас у Беопраду, нарочито на периферији његовој, репрутованој и ствараној из бујица наланачке сиротиње и нролетаризованог 1села. Тај очај беотрадоке периферије и онемогућује |Пун и брз успех социјално-хигијенске акције онштинаког санитета, који и на то^м пољу неоопорно дела, дајући ^свакота дана све више и више резултата. Јер, не може се прећи без похвале преко изразитих резултата дечијих диопансера, ^еаветдаалиштз, дечије кли-

нике и осталих београдоких онштивских и нриватних дечијих устаиов-а, где се сретамо са одушевљено предузимљивим и ножртвованим радом гјг. Д-р Амброшића, Д-р М. Вајс, Д-р Гарније-(а, Д-р Бовдановића, и осталихне мање вредних њихових 1сар'адника. Али, морахМ опет нодвучи факат да 1оу сви њихови напори по својој квантитатииној снази и даље немоћни да се боре противу огромне нем^ани, која оснажена економском и социјалном немаштином :пироких м-аса беотрадске периферије, свакодневно баца стотине и стотине-нејаке и анемичне деце разним болештинама у загрљај! Можда би само једна колективна акција свију нас, и приватпи.ч и званичннх, једна организована и вишемесечна акција за спас наше деце могла да да дубљих и трајнијих резултата. * После овог иратког и у освовним цртама илустроввног стања и животних прилика нашег детета, ја ћу ;се овога пута задржати само на једној беошрадокој дечјој уотанови, на општинском заводу за стерилизацију млека за одојчад, који ових дана прославља двадесетпетогодишњицу свога опстанка. Још нре три године ја сам као сарадник београдсмих „Новости" нагаиоала једну мшгу студију о аначају стерллизованог млека по животе одојчади, као и о примерном раду ове старе беолрадске установе, којој :имају да захвале за своје ж^ивоте низ генерација наших лрађана.