Opštinske novine

ОПШТИИСКВ НОВИНЕ

Стрлна 401

погпуно равумљива наша иражша и навика за свежим хлебом. Да л« то у исто време зна-чи ,да мора бити !И мнопо хлебарница у Беопраду, и да рејонирана потрошња хлеба условљава и рејоиираност хлебне производње? Проблам (анабдевања потрошача (са фришким хлебом није у оргаиакој завианости од места његовога ироизво>ђења, већ је у завианости само од организације њепове ородаје, 101ДН0ШО њаговопа разношења по иућама, Потребно је концантриоати хлебне радионице. (,сл,ично ономе што имају месари с,а кланицом), и инсталирати уличне кијоске за нродају хлаба. Умасто еадашњих реонских кжупих миотабројних пашрница са инсталираним фурунама, ,амур1луцима, м,апаци1шша за брашно и ,дрвља1Н1иц1им1а, потребно је одвајање производње хлеба од скупих киријских места његове рејонске продаје и потрошње. То одвацање би било у интаресу хлебне хигијене, коју је овако, како ,је сада, намогуће контролисати, а економоке добити би биле исто тако несумњиве. Јер, ,сами хлабари тврде д,а су им режјисми трошмсши наподношљиво велики. Они 1су у ваћ поманутим преставк-ама и публикацијама изнели о томе следеће податке, за чију тачност они но^се одповорност. По тим иодатцима — које ми овде упоређујемо -— потребни су оволики издатци за ироизводњу 300 (кпр. хлеба: Податци о свему осем брашна:

За потрабну со

7.50

„ кваоац

45.—

10,—

„ дрва '(дневјно)

105,—

83.—

„ воду и ђубре

12,—

3.50

„ радну снагу

100,—

о о

„ !К1ИрИ 'ј ,у

122,—

,100,—

„ осветлење

15,—

„ порезу (дневно)

15.—

15,—

„ ооигурање радника

3.—

4,—

„ растур

6.20

6.—

„ чистоћу

—

5,—

„ отплату алата

—

10.—

„ хартију

—

10,—

Свега 430.70

369,—

Констатујући 1само ову чудноватоот код података наших хлебара, шде је за производн>у јадне и исте количине хлеба потребно за

квасац четири и по пута више у децембру, .него у марту, и где оу толико велике разлике код дрва,, кирија и друпога, ми ћемо тим пре упозорити на корисност одвајања производње од саме продаје хлеба. -Излази, према хлебарсним тодатцим-а, да постојећих 500 хлебарница плаћају годишње за кирије око осамнаест милиона динара. Ов'ај би издатак могао бити нако-лико пута мањи, ако се неби као сада отим,ало за место и ва оваки вгодан угао св-аке орометне улице, да се ту инсталира цела хлебарница, већ ако би се путем задружног старањ,а хлебара вршиле заједничке 'вабаике дрвета, алата, (аировина и заједничких радионица у крај,ав1има са јевтинијим |К1иријам ,а, Продаја хлеба требала би да пређе на уличне кијооке, чија изпрадња неби коштала више од 5—7 милиона диеара, а могла би да послу^жи 10—20 година, уз годишњу кирију од 3 уместо садашњих 1,8 милиона динара. Друга велика добит од задружног рада код београдоких хлебара била би у великој заједничкој набавци брашва, па и жита преко зајједничке мељаве у задружној режији. Београдски хлебари би тако могли бити најјачи утицајни фактори чак и на саму продуктну берзу. Они би могли у задружном режиму учинити велика унапређења у самој проиаводњи хлаба и тиме знатно појевтинити његове цене. Ова велика и планска ам^анципација хлебара од завионости према млинарима,, и ова,мва модарна а неопходна рационализација у хлебној, иначе живошној ироизводали, нека се започне са заједничком набавком брашна, за коју ,је дов-ољан улог од по 20—30 хиљада динара, ,а нека се продужи у припремању задружних радионица и пакарница. Јер, само је то пут за појевтињавање хлеба нашег насушног, који је скуп и због изнетих аномалија остаће такав још дуго, ако се не промени садашњи начин скупе и 1нерац1ионалне производње и оваквог набављања сировина. Без тога ће овако издробљена хлебна производња само поскупљавати хлебац., а увећавати профит млинара и имућнијих хлебара, и ^све то на штету -становништва, остале привреде и еодизања Београда као велике ,вароши ...