Opštinske novine

Страна 428

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

сто ћосави или са ретким брчићима. НЈа глави им је фее са ллаиојм иићаиком, вдја је зањ причвршћена неком масиншаном олочицом. Носе плаве чокане моиоране ш црвеним оковраггнимом и иапусцима, беле платнене чакшире и незграпие ципеле иа гоиим иогама. Као да незнају за чарапе или обојке. Оиасаии су цриим ©тагагаем са тешком фишеклијом. Немарно су иребацили иреко рамена нешачку пушку. Ова униформа до ду|ше је скромиа, али је практична, а кад је у добром стању можда и није ружиа. Међутим, сви ти турски вајни(ци тако рећи су од главе до пете као уваљани ,и с ирста дебелу нечистоћу, држање им је невојничио и немарно, оружје делом зарђало и заиуштено', те су у стању изазвати оам!0 гађење ,и сажаиење. Погледајте у грозно нечисте, иолусрушене стражгаре, иа ће се тај улШсак 'само још тојачаши. Где су ти некад славни зелени шатори, који се оно> у два маха Ш1ирећи страх и трапет иа! ове стране, појаеише и под самим Бечом? Виђа се још по који по загађевим рововим-а, а пред њим по нека ћорава рага лено пасе траву, ие марећи миого за славу бесних хатова, чији су јаха1чи некад гледа.ти торањ цркве в. Стевана. У ПАШИНОМ КОНАКУ ,,....У унутарњем пврђавном кругу неме много зпрада, ове оу, ккЈим пашиног конака и џам !ије, ,све искључиво во !јничке при(ро^де. Осим иосаде, паше и његове личне пратње нико не живи стално у тврђави. Као и све остало у тврђави, тако и ове зграде, изузев џам !И1Ју и неку новију касарну, пружају изглед опште 1зануш1тено!сти. На све стране трава и коров.... Кад сам стујпио у унутарњи тарђавни мруг, изгледаото ми је као да је све иомрло. Потпуна тиш!ина. Нигде живе душе. Пођох •пут зграде, за који ми је Моша*) био рекао да је пашин конак. Била је то ввелика зграда, Дело^м од дрвета, некад можда и импозантна, 1али сад на 1све страве оштећбна, запуштеиа, па и склона !П1ад !у. Ни овде није било живе душе. Претн01стављ1ајући међутим да у конаку оваквог тјурског (великодостојника не може бити само духова, дадох се на тражење. Баш на оупрот улазу на који сам био ушао, до,лазећи са спољних степеница, наиђох на нека отворена врата,. Уђох без куцања;. Први уапех: пронашао сам прво живо биће у ов^о^м дому. То ое ЖИВ10 биће било шћућурило у неки угао *) У доба кад је Капер ово писао. ледесетих година прошлог столећа, униформе већине европских војски биле су још прилично китњаете и — непрактичне: У Француској су и редови носили велике чохане (црвене) нараменице и ваздан разних гајтана. аустријека пешадија (изузев граиичара, који еу носили плави копоран) још је носила свој традиционални бели мундир и огромни качкет са месинганим орлом и т. д. и т. д. М. О. *) Дечко, Шпањолац, који је Каперу за време боравка у Београду служио као „чичероне".

собе, потпуно празне, без икаквог 1на!мештаја и било је до ушију умотано у неку ћебад. Пришавши ближе, утврдих да то живо биће на жалост спава. 'Пошто нисам !М !огао знати, да ли је ов^ај што спава веки капИџија или пак неки важан пашин доглавник, који би им^ао вотаст да ми се љуто освети ако бих па пр^о^будио, нујстих га да и даље спава и сања о Седмом Небу, изађох из собе, решен да наставим тражење или, боље речено, трагање. Већ сам почео да (ВвруЈем да ,ме ; је Моша у место у пашин конак одвео у неки напуштени чаробнн за!М'ак из Хиљаду и Једне Ноћи, а да је онај што се памо увио у ћебад, заспао још пре пет 1стот1ина година, кад зачух неки необичан звекет. Пошавши у праицу одакле је допирао тај звук, реших 1се да .сшворим нема мала, нечиста вратаица. Уђох у неку мрачну одају, у којо!Ј је била прострта слама, а нреко ње неколико ћебади. Ту су седела двојица и коцкали се. Један од њих, висок, !сув, пр!еплануо, арапског типа, таман је хтео да баци моцке. Угледавши ме, заустави ру|ку и упита ме на ■сршсмом: —- Шта си хтео? — Да ли је пресветли наша код куће? — Ту је. — А коме треба да се јавим, да бик упитао може ,ли да ме прими? —• То треба да ииташ Ахмед ефендију. —• Лепо, а где могу наћи Ахмед ефендију? — Хајде да па тражимо'. Вв!о ја ћу !с тобом. Кракати Арапин >смо(чи на ноге, навуче папуче и поведе ме у ходник. Тек што смо били изашли, мад низ степеиице наиђе неки ситни човечу1љак са фесом на глави, у неком црном мундиру оплетеном гајтанима, погурен, а интелигентног израва лиђа. —• Ево, то ти је Ахмед ефендија, рече Ар'апин и ©рати се да настави коцкање, ие водећи много рачуна о свом нретпостављеном. Ахмед ефендиЈа ме ®рло љуба !31ВО поздрави р'е'ч!им'а: — Си^еп Та^, \ уош 11; капп 1сћ 1ћпеп д1епеп? Хтео је очигле'Дно одмах да ми да на ^знање да са њим могу разповараги и на немачком језику. Пошто сам му рекао који сам и шта сам •и да бих по могућсшву хтео да будем примљен код паше, Ахмед ефендија ми рече: — Мисл)им да ће Њепова Бкселенција моћи да Вас прими. Одмах ћу Вас прИјавИти. Изволите само (сам1ном на први-спрат. Ахмед ефендија оставља Капера у чекаоници и одлази да га пријави. Капер описује ту чекаоницу као велику и мрачну одају без икаквог намештаја, у коју воде много врата и враташца. Његово је присуство убрзо привукло радозналост пашине послу,ге и појединих његових службеника. Улазе један по један у чекаоницу, једни одевени чисто турски,