Opštinske novine

Професар уиивер. Петар Рудченко, виши Саветник Мин. фииаисија

Локалне финансије -- Сатоуправне финансије у Француској «

II. На супрот Енглеској, код које су се самоуправна тела развила историјски одликујући се великом самосталношћу, — у Француској административна подела Државе на департмане, кантоне и комуне појавила се 1791 године; по слову закона и сва ова локална тела била су одмах постављена у пуну зависност Државе. Од ове поделе окрузи и кантони носе нскључиво административни карактер, а финансијска средства имају само департмани и комуне. Али и средства ових самоуправа носе врло ограничени карактер још и сада. Порески систем самоуправних тела у Француској (департмана и општина) од почетка базира се на ирирезима (сеп(лтез а<М1лоппе1з) на државним непосредним порезима, на име: порез на земљишта и зграде, порез на лица и покретну имовину, порез на врата и прозоре и порез на предузећа и занимања. Док су сви ови порези били репартициони или контингентирани самоуправна тела одређивала су на општу суму ових пореза своје прирезе у процентима, које је установио нарочити закон или одређивао за сваку годину општи финансијско-буџетски државни закон. Али порез на зграде био је реформиран по закону од 8. августа 1890 године, а порез на земљишта по закону од 29. марта 1914 године у квотативне порезе, који се узимају према пореској основици у извесној стопи; при томе приходи од пореза на земљишта знатно су се смањили. Тада, да би се сачувала у колико је могуће стара локална средства, закон је наредио, да се суме департманских и општинских приреза, као и пре морају израчунавати на пређашњој бази континтентираних сума државних пореза, али тако израчуната сума приреза за све општине у сваком департману дели се на суму чистог катастарског прихода свих пореских обвезпика у целоме департману, и добијени проценат служи

за одређивање приреза у свима општинама на сваку суму пореза на зграде и земљишта. Услед овог начина приходи департмана од свих приреза остали су без промене, али измеђ-у општина и у границама —• сваке општине — између сопственика приходи од прдреза су се знатно изменили: пореска тежина изравњавала се између пореских обвезника, и при томе смањено је оптерећење земљишта, а повећана је сума приреза на зграде. У исто време, да би се избегло смањење прихода посебних општина, закон је одредио, да би се мањак попуњавао из државних прихода у виду субвенција. Кад су, најзад, законом од 31. јула 1917 год. са уводом у живот државног пореза на општи доходак и поједине његове гране, били уништени државни порези: лично-покретни (у виду пореза на вредност станова), на врата и прозоре и патентни (на предузећа и занимања), закон је наредио, да се до опште реформе пореског система самоуправних тела — прирези на ове поништене порезе имају узимати на пређашњој основи. И сада сваке године пореске власти раде на одређивању државних намета од ових пореза, изузимајући порез на врата и прозоре, само у сврху, да би била добијена база за узимање приреза за самоуправе. Сада, на основу таквог фиктивног израчунавања већ укинутих државних пореза, узимају се и департмански и општински прирези (сепИтеб). Први се деле: 1) на обичне прирезе и то у размеру 25% или сантима од пореског франка од доходка од пореза на земљишта и зграде и лично-покретног и 8% или сантима — од пореза на предузећа и занимања; 2) специјалне прирезе — у размеру 25% — на потребе одржавања путева департманских и т.зв. општинских, са великим и средњим прометом (гоп!ез с1ераг!атеп1а1ез е! сћетшз VIстаох); 3) накнадне прирезе — до 100% —-