Opštinske novine

Страна 1314

ОНШТИНСКЕ НОВИНЕ

осталом и ту се не би могло да поступа школски, држећи се унапред одређене површине V милиметрима него би приликом даљих подела парцела на комплексима тако откупљеним имало да се местимично индивидуално одреде површине које би у неким зонама биле и веће, а можда за који метар и мање, што ће зависити од комбинације путева који ће се у те сврхе извести. На пошумљеним парцелама од 3.000 м 2 , а евентуално и више (узимајући у обзир жеље богатих купаца који могу узети 2—3 таквих парцела) могу се подићи идеалне виле са слободним простором око ових, ради добијања што више светлости и сунца, докле би се спретном архитектонском обрадом површине око кућа, а нарочито срећном комбинацијом садница добио један парк, који би у исто време и у потпуности претстављао и пошумљавање површине, ја верујем лепше него што су обично пошумљени простори, за то што би специјална архитектура паркова дошла ту до нарочитог. изражаја приликом синтетичке обраде архитектуре и зеленила око кућа, за које верујем да ће имати јединствен облик и да ће бити веома добар мамац за све наше богаташе, који ће се отимати да своје виле подигну баш на тим парцелама и тако обезбеде себи максимум уживања а својој деци живот и удобност највећих размера. Право је Општине да Јефтино откушвене парцеле прода по који динар скупље, и тиме покрије своје трошкове учињене ради стварног улепшавања тих крајева. На тај начин она би смела да се одмах упусти у закључење једног зајма који би свакако од Државне хипотекарне банке био фаворизиран кад се ради о остварењу једног овако великог циља, докле би се отплате тога зајма вршиле од сума које би она добила продајом тих нових парцела, евентуално пружајући и самим сопственицима могућност отплате истих у ратама, како би за себе у потпуиости обезбедила отплату сопствених ануитета. —• Потреба подизања треће зоне резултира из богом даних подобности самога терена на томе делу вароши, који не би трпео други ситем до ли онај Гарден-сити и она је сасвим довољно доказана у овом случају, којим би се омогућило стварно пошумљавање једног великог дела територије београдске која се-жели да пошуми, а што је иначе потпуно неизводљиво, али тако исто омогућило и модерно уређење Београда у свом најлепшем делу. Мање парцеле у овој трећој зони везују се за сам карактер те зоне. По унапред одређеном плану морале би се подизати куће у тој зони, а нарочито би имала да се обезбеди површина са обавезом сопственика да исту засади зеленилом. У осталом та обавеза иије ни мало тешка кад по себи чини једну пријатност, а уз го је за здравље становништва од неоцењиве вредности. Није такође случајно

што је трећа зона повучена до улица које су у новом плану обележене и издвајају од других суседних насеља. Код одређивања граница треће зоне руководио сам се чињеницама да су до тих граница, на жалост, већ створена накарадна насеља, тако да би ово стварно било, поред свих других преимућства, спасавање једног од најлепших крајева Београда те да се не продужи његово уништавање у форми Јатаган-мала. Уређењем овако великог комплекса терена створила би се, поред велике шуме, и насеља која су пре свега ретка и која би служила у истини као украс наше престонице, па свакако и била повод да нам и иностранство позавиди на способности у организацији овога посла. Право је и нужно да и ми на овим страиама испољимо што већу стваралачку моћ нашег народа, у толико пре јер тек кроз ту културну утакмицу и победу у њој долазшу.о до најјаче заштите својих националних права. На послетку још неколико краћих напомена о значају пошумљавања на овај начин и с обзиром на остале крајеве Београда које треба пошумити. Аналого овде истакнутим начелима могло би се приступити пошумљавању и других крајева, с тим што би се задржала једна ужа зона чисте шуме, уз комбинацију осталих које обезбеђују пошумл>авање од стране сопственика и стварање крајева са оним максимумом зеленила које се тежи да обезбеди и кроз нови Грађевински закон. Тако би се на пример Баново брдо могло да пошуми на исти начин, у толико пре што се зона са тако званом чистом шумом већ налази у Топчидеру а нарочито у Кошутњаку, докле би друга зона у смислу тезе коју заступам у овој расправи била одмах уз границе садањег Кошутњака па даље ка Михајловцу, а трећа зона простирала би се ближе ка Сави и друмовима који поред ње воде. Баново брдо има све услове да буде једно од најлепшпх насеља Београда, а оно се данас накарадно изграђује и постепено претвара у колонију са карактером Јатаган-мале. Ја не видим могућност да би се тај крај пошумио на други начин до ли на овај за који се овде пледира. Слично томе има да се поступа у колико су у питању и други крајеви. ^оме иде на руку и срећна околност да смо приликом доношења Закона о атару Општине " ,г, ада Београда успели да истакнемо стварање читавих крајева у форми Гарден-сити, па ће се применом тих начела обрадити и цео крај на Дедињу и околини, с тим што свака парцела мора овде имати најмање 1000 м 2 , затим систем вила слободних са свих страна и са зеленилом, које ће као што у осталом и сам. Закон изрично тражи дати томе крају карактер вароши у врту. Ово је први пут да се у нашем законодавству говори о стварању