Opštinske novine

Арх. урбаниста Драг. М, Поповић

рбанизам у Сједињеним Америчким Државама (Наставак)

II План Сћгса^о архитекте Оаше1-а Вигпћаш-а заслужује највећу пажњу. Рађен је са толико знања, воље, пажње и подробности да се може сматрати као једини примерак те врсте у својој грани. Архитекта Вигпћаш узео је био, наравно, себи помоћнике: архитекту ВеппеИ-а и сликара Ји1ез Сиепп-а. На крову двадесетоспратне куће Ка11шау-Ехсћап§'е, у којој је у 11-ом спрату био биро архитекте Вигпћаш-а, постављена је нека врста опсерваторије да би се из птичије перспективе могли посматрати поједини делови града. Р1ап о! СМса^о се данас налази у градском уметничком музеју и има 112 цртежа, беспрекорно израђена. Соштегс1а1 С1ић је дао за његову израду 80.000 долара а архитекта Вигпћаш је нзјавио да је морао из свога џепа да дода још 20.000 до лара да би могао завршити посао, тако д& план кошта укупно 100.000 долара или 5,670.000 дин. За разумевање замисли и плана потребно је познавати и саму варош. Сћ1са^о је данас варош од 3,000.000 становника и лежи на М1сћј§ап језеру, правом мору, јер је оно 550 км. дугачко и 160 км. широко. СћЈса^о са својих 30 приватних железничких друштава је највећи железнички центар на свету. И ако водени канали, који треба да га вежу са Атлантским океаном, нису још готови, тонажа промета робе у његовом пристаништу је ВУа милиона тона годишње и може да се равна с а прометом у Ливерпулском присганишту. Град је одавно показивао тежњу за побољшањем и увећавањем. 1885 године (са

80.000 становника само) да би се поправио однос у канализационом паду општина је морала терен од. неколико квадратних километара да подигне за 7 стопа и да буквално оне куће које су лежале на њему подигне за исту висину у ваздух. 14 година доцније 1899 створен је од СћЈса§а „1Јгћ8 т ћог !о". Начињен је такав систем паркова и улица засађених дрветом, да је дуго времена град остао најлепши и најздравији у целој Америци. 1900 је било решено питање да се канализациона нечистоћа, која се дотле изливала у језеро, одведе једним гигантским каналом у реку Пћпо18, која преко МЈзб1381р1 води у Мексикански залив. Ипак су сви ти радови били рађени на парче, једног одређеног унапред спремљеног плана није било, а јака урбанизација и необично развијена трговина су императивно захтевали једно опште решење свих питања. Стало се на гледиште да се цео Сћка^о —• не само поједини делови — потпуно преуреде, да се предвиди град за 13 милиона становника и да целина створи утисак најлепшег града новог света. Арх. Вигпћаш није радио само СћЈса^о, он је у опште познат као најбољи американски урбаниста, бно је у комисији за \Уа8сћт§1:оп-ски план, радио је извесне делове за С1еуе1апс1 и 5ап-Ргапазсо али му је Сћка^о-р1ап круна његовог рада. СМса§'0 има изванредан положај; требало је, уз познавање локалних прилика, бити и велики уметник па створити план који ће умети искористити и природне лепоте поло-