Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Ст Рана 1359

Ваше Величанство, Драги пријатељи који сте дошли из лепе Француске. Господо Министри, Госпође, Господо, У овом свечаном тренутку, чиним једну колико свету, толико и пријатну дужност; то осећање није само моје, то је оно што у овом тренутку осећају сви Београђани, и сви Југословени. Престоница, коју имам част претстављати овде у овом тренутку, сматраће за своју свету дужност да сачува овај споменик, који ће улити будућим генерацијама нашу ду-

боку захвалност према Француској. Наш народ чува дубоко урезан у своме срцу дуг захвалности, који он дугује овој лепој земљи. Волети је —• мало је: јер наше срце испуњено приврженом оданошћу куцаће увек за јуначку Француску, која нас је вратила у живот. Сетимо се тога! Наша војска — у врло тешком положају, наш велики Владар, Краљ Петар Велики Ослободилац, наш Врховни Командант Њ. Величанство Краљ Александар I., приморани да напусте своју родну груду, и тада када је цео свет замишљао да је српски народ пропао за навек, један глас је одјекнуо У свету: ,,Не, један народ неће пропасти! Јер народ —■ то је душа, а душа је бесмртна. Полетимо у помоћ његовим војницима, његовим синовима, његовој деци." И још једном, прослављајући овим великодушним делом своју величанствену историју, Француска је полетела у помоћ нејаким.. Овај напор није био лак за њу; једанаест округа заузетих, њена војска и сама претрпела велике губитке, болнице препуне сопственим рањеницима, намирнице већ у велико ог раничене... Али је душа француска богата ду-

шевним особинама, интелигенцијом и енергијом. У сред својих личних невоља, патњи и бола, они нам указују свестрану помоћ: војничку и техничку, моралну и интелектуалну, санитетску и материјалну. Ова љубав се исказала у безброј облика! Наш уметник, славни вајар југословенски Мештровић. претставио је овде као Мајку. Француска се заиста и показала као мајка, мајка права, уметности, оружја и закона, права мати чија се љубав дели и умножава. — У томе се и одликује француски геније; мајка која је поново запалила огањ у души наших

војника, мајка која је поправила неправду судбине у слатком спокојству француских домова, који су исто тако били доста напаћени и сами; наша срца су куцала исто као и њихова; у њиховим школама наша су деца осећала како им се душе уздижу ка свему ономе што је лепо, узвишено 4 , и то није најмање доброчинство које нам је учинила Француска! Помоћи нам да поново дођемо на своју родну груду, на своје тле, да успоставимо наше границе, да! Али исто тако требало је уздићи наше душе на висину која ће одговарати замашном задатку реорганизације која је имала да се изврши. Француска је све предвидела и свуда помогла! Само јунаци и могу да разуму јунаке! Слава овим јунацима! Живела Француска! Пошто је завршио део свога говора на француском, г. Нешић завршава свој говор на српском речима: Драги суграђани! Нека овај величанствени споменик прича будућим генерацијама о величини захвалне душе и хероизма нашега народа! Нека се са развијених крила ове сјајно

Гости и делегације Француске Државе на трибини.