Opštinske novine

Стр. 96

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

честитошћу и душевношћу, која се ретко виђала код ранијих претседника. Г. Јован Дравић у своме говору износи на који је начин дошло до завођења трошарине у Београдској општини још 1884 године, када се говорило да ће то бити пропаст за Београд. После прве вести о намери да се трошарина укине одмах је помислио како ће општина моћи да изађе на крај са финансирањем и посумњао је у могућност извођења те реформе. Али када је у Стручном финансијском одбору чуо разлагање Претседника општине и разлоге за укидање трошаоине, онда је постао највећи поборник њеног укидања. Буџет је рађен са прецизношћу и великом тачношћу, а приходи су предвиђени на основу прихода за последње три године. Ипак стоји факат, да је буџет велики и да ће га грађанство тешко поднети. Међутим укидањем трошарине ми ћемо знатно олакшати бреме грађанству. Упоредним цифрама дока.зује рашћење буџета из године у годину. Налази да су лични издатци велики и да би требало приступити промени статута, како би се, ако не смањиле плате чиновника, бар укинуо велики број отсека и оделења. Говори затим о приходима општинских привредних предузећа и цифрама преставља, како се кретао пораст из године у годину. Општина би требала да закључи један велики дугорочни зајам, да би ануитете на отплаћивању садашњих зајмова смањила за 30,000.000 дин. и на тај начин би олакшала београдском грађанству. Изјављује да ће гласати за укидање трошарине, па према томе и за буџет, сматрајући да чини једно велико дело. Седница је прекинута у 9,30 часова увече а настављена 15 децембра. Претседник г. Милан Нешић, пре него што је дао реч наредном говорнику, у једном подужем говору дао је одговор на све примедбе, које су у току досадашње буџетске дискусије учинили поједини говорници. Истиче да је привредна криза опште зло и да одговорни државници свих земаља предузимају мере, да се то зло ублажи и отклони. Наша Влада чини исте напоре и њен скорашњи контакт са народом имао је за циљ, да се снизе фискални терети наше народне привреде, што је објављено и у скорашњим одлукама Краљевске Владе. Суд је поносан, што се налази на истој линији са Краљевском Владом, кад предлаже снижење најгрубљих фискалних терета, које београдска општина има, компензирајући их само привремено једним тако малим прирезом, који се не може поредити ни са једним другим у Југославији, и који не може и не сме да да повода ни једном правом родољубу, да га третира као терет онда, кад је Суд доказао, да на другој страни скида два и по пута више тих фискалних терета. Одговарајући одборницима г. г. Милану

Стојановићу, Д-р Драгољубу Аранђеловићу, Ставри Трпковићу, Д-р Лазару Генчићу, Д-р Страшимиру Милетићу, Богдану Крекићу, Д-р Букићу Пијаде и Јовану Дравићу, Претседник г. Нешић је истакао, да су лични издаци по новом буџету смањени према укупном износу буџета, и да у критици личних расхода треба водити рачуна о стеченим правима чиновника и наводи за пример случај раније управе, која је бесправно отпустила неколико чиновника за које садашња управа мора да плати око пола милиона динара. Пре него би се статут изменио не би се могло стање много изменити. Предлог за укидање трошарине на животне намирнице, ослобођење сировина и њихово оптерећење минималним ставовима, потекао је од Занатске коморе и Суд је тај предлог прихватио. У погледу приреза Суд је изјавио да нема намеру да га повећава, већ на против да га смањује, чим то прилике допусте. Трошарина је до сада штитила занатлије од међуградске конкуренције, али се не може рећи, да је она штитила и потрошаче у Београду. — Израдом канализације, модерним калдрмисањем улица, проширењем водоводне мреже и давањем довољне количине здраве воде подиже се здравствено хигијенски ниво Београда. Г. Владимир Петровић наглашава да се при саставу и претресу буџета треба руководити штедњом, јер су економске прилике тешке за све грађане. Критикује персоналну политику Суда и наводи да има младих чиновника са великим платама и осталим бенефицијама, као и велики број државних пенсе што пре изгради довољан број основних школа, како би сва београдска деца могла зионера са великим хонорарима. Тражи да се што пре изгради довољан број основних школа, како би сва београдска деца могла ићи у школу, а да настава не буде полудневна. Општина даје велике суме новаца, као помоћ разним хуманим друштвима, али не води рачуна о начину, како се те суме троше. Још у прошлом буџету било је одређено, да Суд изради један правилник о надзору општине у том правцу, али тај правилник није донет, већ се и у овом предлогу буџета то овлашћење понавља. Изјављује да се у питању трошарине још није определио, али се боји, да њено укидање неће утицати на смањење цена. Суд би требао, кад већ уноси у буџет позицију за наплату дугова из ранијих година, да исто тако унесе и потраживање од државе онога дуга, који нам дугује из ранијих година. Ако би се од тога дуга за ову годину унело само 40,000.000 дињ, колико држава може свакако да плати, онда би отпала потреба за увођење приреза. У току године могло би цело питање трошарине и приреза да се озбиљно проучи и да се тек после свестране студије донесу решења по тим питањима.